Premijer Republike Srpske Radovan Višković najavio je da će predstavnici Republike Srpske ovih dana imati još jedan sastanak sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda /MMF/ o novom kreditnom aranžmanu radi pronalaženja rješenja koje, kako kaže, neće biti na štetu Republike, a koje će zadovoljiti MMF.
Višković je ponovio da Republika Srpska neće pristati na politička uslovljavanja i da je to saopšteno MMF-u.
“Republika Srpska je spremna da ispuni sve reformske procese iz ekonomske, ali ne iz političke sfere. Mi ne možemo pristati na prenos nadležnosti sa Republike Srpske na BiH, a da to bude uslovljeno kreditom MMF-a”, rekao je Višković za RTRS, izrazivši nadu da će MMF odustati od uslovljavanja.
Višković je naveo da se od Republike Srpske traži da Centralna banka BiH uspostavi registar računa svih fizičkih lica u BiH, pozivajući se na Zakon o Centralnoj banci BiH.
On je rekao da Republika Srpska već ima taj registar u Agenciji za posredničke i informatičke poslove Republike Srpske /APIF/.
“Zašto je neprihvatljiv podatak iz APIF-a Republike Srpske, već samo od Centralne banke BiH. Ovo je očit prenos nadležnosti, jer se želi jačati institucija Centralne banke BiH koja apsolutno ništa nije uradila za BiH za vrijeme pandemije virusa korona”, istakao je premijer Republike Srpske.
Govoreći o budžetu Republike za 2021. godinu, Višković je naglasio da je iduća godina proglašena godinom štednje i da je projekcija budžeta koncipirana na tom principu.
“Napravili smo uštede u budžetu za 2021. godinu oko 100 miliona KM na stavkama reprezentacije, troškova, službenih putovanja, usavršavanja, rada van radnog vremena”, rekao je Višković.
On je naveo da je funkcionisanje Vlade, ministarstava i institucija doveden na nivo da mogu nesmetano da funkcionišu, a da se na nekim stavkama, gdje god je to moguće, ne razbacuju.
“Iduća godina u ekonomskom smislu imaće malo teže posljedice, zbog pandemije virusa korona, nego što je imala 2020. godina”, dodao je Višković.
Višković je izrazio očekivanje da će u prvoj polovini iduće godine doći do smirivanja pandemije, ali da je ekonomski oporavak, prema procjenama svjetskih i evropskih ekonomista, na nivo početka 2020. godine moguće očekivati tek početkom 2022. godine.
On je podsjetio da je u budžetu Republike Srpske za iduću godinu koncipirano da nema smanjivanja plata, uvećanje penzijama u skladu sa zakonskim redovnim usklađivanjem sa rastom plata, te redovnost njihove isplate.
“U budžetu Republike Srpske za iduću godinu planirali smo oko 40 miliona KM za Fond PIO po tom osnovu povećanja penzija”, pojasnio je premijer Republike Srpske.
On je rekao da su u budžetu predviđena znatna sredstva i za realni sektor, ističući da se prvi put ove godine u budžetu uvodi Kompenzacioni fond iz kojeg će se pratiti oni segmenti privrede koji budu imali najveće posljedice zbog pandemije, te za zdravstveni sektor, a to je na nivou oko 90 miliona KM.
Višković je naglasio da će poslodavci koji u realnom sektoru u 2021. godini zaposle više radnika imati povrat poreza i doprinosa za te radnike.
Premijer je rekao da nisu tačne primjedbe opozicije u Republici Srpskoj da Vlada Republike Srpske godinama ima potrošački, a ne razvojni budžet, te naglasio da Srpska danas uredno servisira sve svoje obaveze iz budžeta.
On je naveo da investicije u budžetu za 2021. godinu iznose 44 miliona KM, dok su investicije po drugom rebalansu budžeta u 2020. godini iznosile 32 miliona KM, što govori da su investicije povećane.
“Planirane investicije Republike Srpske u 2021. godini, zajedno sa Srbijom, Kinom, EBRD-om treba da pređu dvije milijarde KM”, zaključio je Višković.
Srna
