U BiH najviše ulažu Austrija, Srbija, Hrvatska i Rusija

0

Prema podacima Agencije za unapređenje stranih investicija u Bosni i Hercegovini (FIPA), posljednjih godina u BiH najviše investiraju Austrija, Srbija, Hrvatska i Rusija.

Tokom 2015. godine smanjen je priliv stranih ulaganja s obzirom na to da su u prošloj godini iznosila 477 miliona KM, što je za 303 miliona KM manje u odnosu na 2014. godinu.

Najniži priliv stranih ulaganja zabilježen je 2009. godine kada je uloženo svega 352 miliona KM, dok su investitori najviše ulagali 2007. godine kada je evidentirano 2,6 milijardi KM novih investicija.

Prema ukupnim ulaganjima od 1994. do kraja 2015. godine, zemlja koja je uložila najviše novca u BiH je Republika Austrija (1,2 milijardi eura), slijede Srbija (više od milijardu eura), Hrvatska (više od milijardu eura) i Rusija (502 miliona eura).

Na spisku najznačajnijih zemalja investitora u BiH u proteklu 21 godinu nalaze se i Slovenija (437 miliona eura), Njemačka (314 miliona eura), Holandija (276 miliona eura), Švajcarska (265 miliona eura), Velika Britanija (199 miliona eura) i Turska (187 miliona eura), piše Klix.ba.

Ulaganja svih ostalih zemalja u Bosnu i Hercegovinu iznose 678 miliona eura.

U 2015. godini strani investitori najviše su bili zainteresovani za ulaganje u proizvodnju (34 odsto), bankarski sektor (25 odsto), telekomunikacije (14 odsto) i trgovinu (11 odsto).

Zanimljiv je podatak i da je u 2014. godini najznačajniji udio stranih direktnih ulaganja registrovan u sektoru proizvodnje (30,8 odsto), zatim slijede posredovanje nekretninama (22,8 odsto), bankarstvo (20,3 odsto), trgovina (13,0 odsto), usluge (6,9 odsto), turizam (2,6 odsto), telekomunikacije (1,5 odsto), transport (0,1 odsto) i ostale djelatnosti (2,0 odsto).

U godišnjem izvještaju Direkcije za ekonomsko planiranje Savjeta ministara BiH za 2015. godinu piše da su među značajnijim uzrocima slabe domaće tražnje značajan pad tekućih priliva novca iz inostranstva od 7,9 odsto (nakon značajnog povećanja od 7,8 odsto usljed priliva pomoći nakon poplava u 2014. godini) te smanjenje direktnih stranih ulaganja od 34,8 odsto u 2015. godini. (ATV)