Javni dug eurozone je na kraju prvog kvartala iznosio 91,2 odsto BDP-a, a javni dug EU 83,7 odsto BDP-a, navodi se u najnovijem izvještaju Eurostata.
U odnosu na posljednji kvartal prošle godine, javni dug je smanjen i u eurozoni i u EU, pošto je tada iznosio 91,4 odsto, odnosno 83,8 odsto BDP-a. Javni dug smanjen je i u odnosu na isti kvartal prošle godine, kada je u eurozoni iznosio 95 odsto, a u Evropskoj uniji 87,4 odsto BDP-a.
Najzaduženije zemlje u prvom kvartalu 2023. godine su bile Grčka – 168,3 odsto BDP-a, Italija – 143,5 BDP-a, Portugal – 113,8 odsto BDP-a, Španija – 112,8 odsto BDP-a i Belgija – 107,4 odsto BDP-a.
Najmanje zadužene zemlje su Estonija, čiji je državni dug iznosio 17,2 odsto BDP-a, Bugarska sa 22,5 odsto BDP-a, Luksemburg – 28,0 odsto BDP-a i Danska – 29,4 odsto BDP-a. U odnosu na posljednji kvartal 2022. godine, u 11 zemalja EU je zabilježen porast državnog duga, prije svega u Luksemburgu za 3,4 odsto, Belgiji za 2,2 odsto,
Austriji i Letoniji za po 2,1 odsto, u Rumuniji za 1,7 odsto i u Mađarskoj za 1,5 odsto, piše Bankar.me.
Kvartalni pad javnog duga je zabilježen u 16 zemalja EU, prije svega u Grčkoj za tri odsto, na Kipru za 2,5 odsto, u Holandiji 1,8 odsto, Estoniji 1,2 odsto, Švedskoj 1,1 odsto, Poljskoj jedan odsto i u Irskoj i Italiji za po 0,9 odsto.
Na međugodišnjem nivou, javni dug u odnosu na BDP je porastao u šest zemalja EU, a to su Luksemburg za 5,4 odsto, Češka za 1,7 odsto, Letonija 1,1 odsto, Rumunija 0,7 odsto, Bugarska 0,5 odsto, i Finska 0,2 odsto.
Javni dug je međugodišnje pao u 21 zemlii EU, najviše u Grčkoj za 21,2 odsto, na Kipru za 18,0 odsto i u Portugaliji za 10,8 odsto.