Crnogorska ekonomija bi, prema procjenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ove godine trebala da ostvari dvocifren rast, saopštili su njegovi predstavnici, javlja Anadolu Agency (AA).
Šef Misije MMF-a za Crnu Goru Srikant Seshadri kazao je da se crnogorska ekonomija snažno oporavlja u ovoj godini, usljed oporavka turizma koji je podržan ciljanim mjerama Vlade.
“Očekuje se da stopa rasta ove godine bude dvocifrena. Srednjoročni ekonomski izgledi se čine obećavajućim, ali postoje i brojni rizici. Kratkoročno gledano, stope vakcinacije treba da se ubrzaju. Kada pandemija popusti, centralni prioritet je smanjenje nivoa javnog i spoljnog duga kako bi se stvorilo više prostora za podršku rastu”, rekao je Seshadri na zajedničkoj konferenciji za novinare Centralne banke (CBCG), Ministarstva finansija i socijalnog staranja i MMF-a.
Na konferenciji je predstavljena završna izjava Misije MMF-a, u okviru redovnih godišnjih konsultacija.
Seshadri je rekao da reformske inicijative dugog dometa zahtijevaju pedantno koncipiranje, planiranje i sprovođenje.
“Predloženi paket ‘Evropa sad’, koji predviđa povećanje minimalne zarade s 250 na 450 eura i prosječnu zaradu od 700 eura, ima za cilj da unaprijedi životni standard radnika, učini pravičnijom poresku politiku i da Crna Gora bude privlačnija za investicije. Zaposleni MMF-a podržavaju ove prioritete, ali takođe primjećuju da bi moglo doći do ekonomskih rizika povezanih s reformama. Ovi rizici bi se mogli ublažiti razmatranjem faznog pristupa ovom paketu kroz pažljivo kalibrirane korake”, naveo je Seshadri.
Ministar finansija i socijalnog staranja Crne Gore Milojko Spajić rekao je da MMF na program “Evropa sad” gleda više s finansijske i fiskalne perspektive, dok je prema Vladi, primarni cilj te reforme zadržavanje mladih i podizanje optimizma među njima.
Guverner Centralne banke Crne Gore (CBCG) Radoje Žugić kazao je da je vrhovna monetarna institucija u krizu ušla snažno. On je podsjetio da je CBCG tokom krize donijela deset paketa mjera, dajući podršku i čuvajući stabilnost i zdravlje bankarskog sistema.
“Mislim da smo tu bili uspješni, da smo dodali likvidnost i privredi i građanima i očuvali banke kroz određene mjere i aktivnosti”, naveo je Žugić.
