Kreditna aktivnost Investiciono-razvojne banke (IRB) Republike Srpske u ovoj godini drastično je pala u odnosu na prethodne, a u prilog tome govori podatak da je za šest mjeseci 2016. odobrila svega 28,7 miliona KM, dok je u prošloj godini ukupno plasirala 125,9 miliona maraka.
S obzirom na ovako mali iznos koji je plasirala za šest mjeseci teško je očekivati da će IRB u drugoj polovini godine odobriti blizu 100 miliona KM, čime bi dostigla prošlogodišnji ukupan iznos odobrenih zajmova.
Sagovornici CAPITAL-a ističu da je pad kreditne aktivnosti IRB-a više nego očigledan i da je na to, bez sumnje, uticalo hapšenje direktorice Snežane Vujnić koja se već više od tri mjeseca nalazi u kućnom pritvoru, ali i brojne druge negativne informacije u vezi sa rado ove banke.
Osim drastičnog pada kreditiranja, zvanični podaci IRB-a pokazuju i da je u ovoj godini daleko veći interes fizičkih, nego pravnih lica za njihove zajmove. Od ukupno ugovorenih 267 kredita, čak 217 su stambeni zajmovi čiji je ukupan 14,4 miliona.
Većina ostalih kredita odobrena je iz dvije linije i to iz linije krediti za preduzetnike i preduzeća i iz kreditne linije „zajmovi za pravna lica koja odredi Vlada RS“ Iz linije krediti za preduzetnike i preduzeća odobreno je devet kredita „teških“ 9,6 miliona maraka.
Najveći kredit, pet miliona KM, dobilo je preduzeće „Protivgradna preventiva“ Pale, zatim Etno selo „Stanišić“ 2,5 miliona KM, te firma „German invest“ iz Trebinja milion KM.
Iz kreditne linije „Zajmovi za pravna lica koja odredi Vlada RS plasirano je šest kredita u ukupnom iznosu od 3,5 miliona KM. Najveći zajmovi iz ove linije odobreni su firmi „Mikroelektronika“ – 1,35 miliona KM, Bolnici Trebinje milion KM te firmi „Armako“ 600.000 KM.
Ova linija, iz koje su krediti odobravani na osnovu odluka Vlade, ukinuta je krajem prošle godine, a sada se odobravaju krediti firmama koje su prije ukidanja podnijele zahtjev za kredit.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže za CAPITAL da su stambeni krediti najuspješniji dio rada IRB-a i da su to krediti koji se, za razliku od ostalih, posebno onih koje je IRB direktno odobravala, uredno vraćaju.
„Iz tih kredita koje građani uredno vraćaju, odobravaju se novi. S druge strane, pitanje je koliko IRB još novca ima za kreditiranje preduzeća s obzirom da su zajmovi odobravani i firmama u problemima, koje danas te kredite ne vraćaju, pa IRB vjerovatno i ne raspolaže velikim iznosima koje bi im plasirala“, istakao je Pavlović.
