Guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine (CBBiH) Senad Softić danas učestvuje na Samitu guvernera, ministara finansija i direktora poreznih uprava zemalja regiona koji se održava u Bečićima, u Crnoj Gori.
Ovogodišnja tema skupa je “Finansijska i monetarna stabilnost regiona u uslovima usporenog privrednog rasta u eurozoni“.
Tokom svog izlaganja, u sesiji pod nazivom “Monetarna politika i stabilnost bankarskih sistema u uslovima niske inflacije i kamatnih stopa“, guverner je stavio poseban akcenat na potrebu koordinacije između monetarne i fiskalne politike, te na značaj stalnih strukturnih reformi sa fokusom na reformu tržišta rada i obrazovnog sistema, saopćila je CBBiH a prenosi agencija Patria.
Govoreći o uticaju monetarne politike FED-a i Evropske centralne banke (ECB) na zemlje regiona, guverner Softić je istakao da je u regionu posebno velik uticaj ECB. CBBiH je nedavno donijela odluku o izmjeni negativne kamatne stope na višak likvidnosti banaka, kako bi ih uskladila sa onima kod ECB-a.
Analizirajući trenutne politike ECB-a i FED-a, svi panelisti su se složili da je jako teško predvidjeti kada bi moglo doći do okončanja ere niskih kamatnih stopa. U skladu s tim, naglasio je guverner, centralne banke moraju djelovati proaktivno u sagledavanju potencijalnih rizika zajedno sa ostalim učesnicima u mreži finansijske stabilnosti.
Jedna od tema današnje diskusije bila je i uloga međunarodnih finansijskih institucija, posebno Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Guverner Softić je rekao da je ova institucija saveznik centralnim bankama u očuvanju stabilnosti finansijskog sistema, a u sklopu saradnje centralne banke dobijaju značajnu tehničku pomoć i istakao je da je, bez obzira na program i saradnju sa MMF-om, na domaćim institucijama sva odgovornost za implementaciju mjera iz programa.
Govoreći o izazovima koje čekaju centralne banke na srednji i duži rok, guverner je istakao da su ključni izazovi koji stoje pred centralnim bankama očuvanje samostalnosti i povjerenja javnosti, što podrazumijeva povjerenje u stabilnu valutu i stabilan finansijski sistem. Pored njih treba spomenuti i pritisak na kapital centralne banke, koji je posljedica loših uslova za finansiranje na međunarodnim tržištima, što traje već nekoliko godina.
Osim toga, monetarne vlasti se suočavaju sa potencijalno velikim promjenama koje donosi digitalizacija finansija. Ipak, neophodno je zadržati fokus na osnovnim funkcijama centralnih banaka, zaključio je Softić.
