Nema još mnogo godina do završetka roka izgradnje evropske verzije Sueckog kanala, spremnog da uđe u historiju i uvede novu eru ekonomskih mogućnosti za tursku naciju i širi evropski region.
Ambiciozni projekat izgradnje Istanbulskog kanala – predlagan do sada najmanje sedam puta u prošlosti počevši od otomanskih vremena – sve više dobija na zamahu u Turskoj.
Cilj inicijative, koju je 2021. pokrenuo turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan, jeste da grad Istanbul – na čijem je čelu bio u drugoj polovini devedesetih – pretvori u globalni trgovinski centar.
Troškovi se procjenjuju na preko 23 milijarde eura.
Projekt je inicijalno naišao na otpor zbog zabrinutosti u vezi njegovog uticaja na ekosistem Istanbula. Međutim turska vlada nije odustala od svoje vizije za 2023. i 2053, ukazujući na ekonomske i komercijalne koristi koje bi kanal donio naciji, prenosi Blic.
Novi plovni put zaobišao bi sadašnji Bosfor.
Evropa će njime dobiti sopstveni Suecki kanal, sa planom da se ogromni grad – koji ima svoju evropsku i azijsku stranu – pretvori u ostrvo, navodi “Ekspres”. Naime, Istanbulski kanal presekao bi sadašnju evropsku stranu Istanbula i tako formirao ostrvo između Azije i Evrope.
Ostrvo bi dobilo crnomorsku, mramornu obalu, kao i obalu novog kanala i Bosfora.
Istanbulski kanal strateški je pozicioniran u zapadnom dijelu Istanbula, povezujući Mramorno i Crno more – a time i Egejsko i Mediteransko. Sa dužinom od 45 km, širinom od 400-1.000 metara i dubinom do 25 m, kanal će imati šest mostova koji će ga povezivati sa evropskom stranom Istanbula.
Projektovan je da primi prolaz 160 brodova ili tankera godišnje, smanjujući pritisak na gust saobraćaj u Bosforu. Taj problem bi, doduše, mogao da nestane u skorijoj budućnosti – ukoliko se svijet odlučno udalji od upotrebe fosilnih goriva u predstojećim decenijama.
Erdoganov “ludi projekat”
Erdogan je ranije nazvao inicijativu svojim “ludim projektom” i ukazao na njen značaj.
– Danas otvaramo novu stranicu historije turskog razvoja. Vidimo Istanbulski kanal kao projekt spasavanja budućnosti Istanbula… da osiguramo bezbjednost života i imovine u istanbulskom Bosforu i građana oko njega – rekao je on 2021.
Neki analitičari su ranije spekulisali da je glavni razlog izgradnje kanala zaobilaženje Konvencije iz Montrea. Njome se ograničavaju broj i tonažu ratnih brodova necrnomorskih sila koji bi mogli da uđu u more preko Bosfora, te brani naplata prolaza saobraćaja.
U januaru 2018. je bivši turski premijer Binali Jildirim objavio da Istanbulski kanal neće biti podvrgnut Konvenciji iz Montrea.
Šta predviđa projekat?
Kanal, čija se izgradnja predviđa za 2027, trebao bi da pozicionira Istanbul kao globalni trgovinski centar, obezbeđujući vitalni plovni put paralelan sa čuvenim moreuzom Bosfor. Očekuje se da će ova strateška lokacija privući brojne komercijalne i turističke projekte, dodatno povećavajući ekonomske prospekte grada.
Projekat takođe uključuje konstrukciju luka – veliki terminal u Crnom moru blizu istanbulskog aerodroma – logističke centre i vještačka ostrva, kao i nove stambene zone otporne na zemljotres duž kanala.
Vještačka ostrva izgradit će se tlom koje je iskopano radi pravljenja kanala.
Među transportnim projektima koji će biti povezani sa inicijativom tu su brzi voz Halkali-Kapikule, metro linije Jenikapi-Sefakoj-Bejlikduzu i Mahmutbej-Esenjurt u Istanbulu, raskrsnicu na autoputu D-100, autoput Tem i Sazlibosna.
Vrijednost projekta Istanbulski kanal je oko 23,5 milijardi eura, od čega devet milijardi za građevinske površine sa obje strane kanala a 14 za konstrukciju.
Planirana ruta Istanbulskog kanala
U prošlosti je kanal koji povezuje Crno i Mramorno more predlagan najmanje sedam puta, od Sulejmana Veličanstvenog i Murata III, do prijedloga lidera partije DSP Bulenta Edževita sredinom devedesetih i konačno Erdoganove inicijative.
Ova značajna investicija reflektuje posvećenost Turske stvaranju moderne infrastrukture koja podstiče ekonomski rast i unapređuje njen globalni položaj.
Kako kanal napreduje, on će ne samo preoblikovati pejzaž Istanbula već i učvrstiti poziciju Turske kao ključnog igrača u međunarodnoj trgovini.
