Uvoz radne snage u Bosni i Hercegovini postaje već praksa. Broj radnika koji iz Bangladeša, Turske i Nepala dolaze raditi u našu zemlju povećan je za 30 posto, što je, zapravo, posljedica odlaska domaće radne snage na tržište zapadne Evrope.
Od 2013. godine do danas iz Bosne i Hercegovine je otišlo oko 660 hiljada ljudi. Nepravda, korupcija, nemogućnost zaposlenja – samo su neki od razloga, kaže Ervin Mešanović koji posreduje upravo pri zapošljavanju medicinskog kadra u Austriji.
Nije mu jednostavno kada se svakodnevno, osobito oni mladi, raspituju kako napustiti zemlju.
– Svake godine minimum hiljadu učenika izlazi i da budemo realni – zaposli se od njih stotinu do dvije, a šta je s ostalima? – ističe Mešanović.
Koliko se odlazak kvalifikovane radne snage održava na nas, najbolje znaju svi oni koji su u zadnje vrijeme pokušali angažovati molera, keramičara, električara ili vodoinstalatera.
Građevinski radnici, ugostitelji, kuhari. Pojedine djelatnosti se za posljedicu sve više oslanjaju na stranu radnu snagu. To pokazuju i podaci prema kojima je samo od januara do novembra odobreno više od 3.000 radnih dozvola stranim državljanima.
– Svi poslodavci koji traže radnike iz strane zemlje i nađu ga, obrate se nama. Postoji obrazac, zahtjev koji podnesu. Na tom obrascu je navedena i dokumentacija koju treba dostaviti uz obrazac. Mi i naše kolege, stručni saradnici, to sve pregledaju. Ako je sve uredu, spakuje se i šalje se Federalnom zavodu za zapošljavanje – kaže Nedžad Veladžić, direktor Službe za zapošljavanje USK.
– Poduzetnici se trude da zadrže radnike. Nemaju mnogo prostora da daju veće plate, jer nije bilo ni podrške od strane države po pitanju subvencije. Stoga su bili primorani da uvoze radnu snagu iz Bangladeša, Indije, Filipina… – navodi Dominik Raškaj, PR menadžer portala za zapošljavanje.
Bude li nastavljen sadašnji trend iseljavanja i uvoza radne snage, postavlja se pitanje ko će u budućnosti na ovim prostorima živjeti. Hoće li i dalje vladati nacionalne stranke, ali nekih drugih naroda…
Izvor: BHRT
