U Skoplju je usvojen Akcioni plan za obrazovanje u sektoru obnovljivih izvora energije. Učesnici iz BiH poručuju: bez reforme obrazovanja, energetska tranzicija neće uspjeti
Dok se Evropa ubrzano okreće zelenoj tranziciji i nastoji postati klimatski neutralna do 2050. godine, zemlje Zapadnog Balkana pokušavaju uhvatiti korak. Bosna i Hercegovina ima ogroman prirodni potencijal – sunce, vjetar, vodu i biomasu – ali pitanje koje sve češće postavljaju stručnjaci jeste: ko će zapravo raditi na toj tranziciji?
Odgovor nije jednostavan. Sve je više projekata koji uvode solare na krovove, grade vjetroparkove i digitalizuju mreže, ali nedostaju ljudi – tehničari, instalateri, inženjeri, nastavnici – koji znaju kako da te sisteme razviju, koriste i održavaju.
O toj temi razgovaralo se na regionalnom događaju “ Energy Transition, Human Capital Development: Action Plan Supporting Education and Training for the Renewable Energy Sector”, koji je 3. i 4. jula 2025. održan u Skoplju. Događaj je okupio više od 80 učesnika iz obrazovnog, institucionalnog i privatnog sektora iz šest zemalja Zapadnog Balkana, uključujući i Bosnu i Hercegovinu. Cilj je bio jasan: usaglasiti regionalni Akcioni plan podrške obrazovanju i obukama u sektoru obnovljive energije, koji bi pomogao da se znanje i vještine usklade s realnim potrebama tržišta.
“Energetska tranzicija se ne dešava u izvještajima i planovima. Ona se dešava na terenu, u stvarnim zajednicama. A da bi se desila – potrebni su ljudi koji znaju šta rade”, poručila je Tina Šarić, direktorica regionalne obrazovne mreže ERI SEE, koja je zajedno s RESET projektom i GIZ-om organizovala forum.
Obrazovanje kaska za tržištem
Jedan od glavnih zaključaka foruma bio je da obrazovni sistemi u regiji, pa tako i u BiH, još uvijek ne prate dovoljno brzo dinamiku zelene tranzicije. U mnogim srednjim stručnim školama nastavni planovi nisu ažurirani godinama, a nastavnici nemaju pristup savremenim edukacijama. Učenici, s druge strane, nemaju dovoljno informacija o zelenim zanimanjima – a često ni motivaciju da ih odaberu.
“Ako učenik i danas uči iz knjige stare deset godina, kako da zna kako izgleda solarni inverter ili pametni brojilo?” upitala je predstavnica iz BiH tokom sesije posvećene izazovima stručnog obrazovanja.
U Bosni i Hercegovini, situaciju dodatno komplikuje kompleksna institucionalna struktura – obrazovanje je u nadležnosti entiteta i kantona, što otežava kreiranje jedinstvenog pristupa reformi. Međutim, svi se učesnici iz BiH složili: bez brze reakcije i strateškog investiranja u znanje – energetska tranzicija će ostati neiskorištena šansa.
Regionalni akcioni plan – šansa i za BiH
Predstavljeni Akcioni plan sadrži niz konkretnih preporuka: obuke nastavnika, modernizacija kurikuluma, razvoj mikrokvalifikacija i uvođenje digitalnih alata, kao i jača saradnja škola s kompanijama. Plan ne predviđa uniformni model, već okvir koji se može prilagoditi lokalnom kontekstu svake zemlje.
Za BiH to znači priliku da postojeće inicijative – poput trening centara u pojedinim kantonima, ili EU projekata koji jačaju VET sektor – poveže u koherentnu strategiju, koja će omogućiti i učenicima i nastavnicima da se uključe u zelenu transformaciju.
“Zelena tranzicija nije samo ekološki prioritet. To je ekonomska šansa – ali samo ako je znamo iskoristiti. A to počinje obrazovanjem,” poručio je predstavnik GIZ-a.
Sarajevo, Tuzla, Mostar, Banja Luka – gdje su centri znanja?
Jedno od pitanja koje su otvorili i učesnici iz BiH jeste gdje se nalaze centri stručnosti i obuke za OIE u zemlji. Iako pojedine škole u Sarajevu, Tuzli i Banjaluci imaju opremu i kapacitete, nedostaje sistemsko umrežavanje, standardizacija i razmjena znanja. Takođe, industrija je još uvijek nedovoljno uključena – iako mnoge kompanije vape za kadrom.
“Tranzicija ne smije ostati eksperiment ograničen na nekoliko entuzijastičnih profesora. Mora postati dio zvaničnog obrazovanja,” istaknuto je.
Šta dalje?
Učesnici foruma su pozvani da tokom jula i avgusta dostave komentare na Akcioni plan, a već na jesen očekuje se početak pilot aktivnosti u pojedinim zemljama. BiH ima priliku da bude među njima – ali samo ako institucije, škole i donosioci odluka prepoznaju da se o kadrovima za budućnost mora odlučivati danas.
RESET projekat i GIZ će kroz Njemačko klimatsko partnerstvo za Zapadni Balkan obezbijediti i tehničku i finansijsku podršku, ali konkretna implementacija ostaje u rukama lokalnih aktera.
Zaključak je jasan: bez ljudi – nema tranzicije. A ljudi se ne stvaraju iz strategija, već iz učionica.
Regionalni forum pod nazivom „Energy Transition, Human Capital Development: Action Plan Supporting Education and Training for the Renewable Energy Sector“ održan je 3. i 4. jula 2025. u Skoplju. Organizator je bila Education Reform Initiative of South Eastern Europe (ERI SEE) u saradnji sa GIZ-om (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit). Forum je dio projekta RESET, koji podržava zelenu agendu i energetsku tranziciju u zemljama Zapadnog Balkana, a finansiran je od strane Njemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).
