Među prvih deset privrednih društava u Republici Srpskoj po ostvarenom profitu, prihodima i po broju zaposlenih javna preduzeća dobro kotiraju po broju radnika, iako imaju monopole u poslovima koje obavljaju.
Tako na listi deset preduzeća po najvećim prihodima u prošloj godini, javne firme imaju svoja dva “predstavnika”. “Elektroprivreda RS” sa 497, 2 miliona KM prihoda i zavisno preduzeće “Elektrokrajina” Banjaluka koje je ostvarilo promet od 227,8 miliona KM. “Elektroprivreda RS” je ujedno na drugom mjestu na ovoj listi po ostvarenim prihodima, a “Elektrokrajina” se nalazi na osmoj poziciji, piše Srpskainfo.
Najveći prihod prošle godine ostvarila je “Optima grupa”, kao i nekoliko prethodnih godina. Prikazali su promet od 515,7 miliona KM. Preostali na listi deset sa najvećim prometom su: Telekom Srpske (432,4 miliona KM), Tropik maloprodaja Banjaluka (349,3 miliona KM), Alumina doo Zvornik (286,1 milion KM), Komerc mali Prnjavor (252,9 miliona KM), Nestro petrol (248,1 milion KM), Integral inženjering Laktaši (222,7 miliona KM), te Bingo, poslovna jedinica Prijedor (207,9 miliona KM).
– Podaci o prihodima iznenađujuće povoljno govore o privrednoj strukturi Republike Srpske. Iako nedostaje više preduzeća iz prerađivačke industrije, ipak je povoljno da u prvih deset po ostvarenim prihodima imaju dva preduzeća iz energetskog sektora, dva iz naftnog, jedno koje se bavi proizvodnjom aluminijuma, jedno telekomunikacionim uslugama, jedna građevinska firma. Čak i to što se po ostvarenim prihodima među prvih deset nalaze dva preduzeća koja se bave maloprodajom, nije niti iznenađujuće niti negativno budući da čak i u SAD malotrgovinski lanci nalaze među prvih deset – ocjenjuje za Srpskainfo Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Pale.
On kaže da je zanimljivo da profitabilnost koja je povezana sa stvaranjem dodatne vrijednosti pokazuje da proizvodnja električne energije (u državnoj režiji), te prerada i distribucija nafte, upkos uvrženom mišljenju, ne spadaju u najprofitabilnije djelatnosti.
– Zapravo, odgovor o tome kako je moguće da preduzeća iz holdinga ERS i pored značajnih prihoda, ne ostvaruju i značajnu dobit moguće je naći u pregledu broja zaposlenih. Tako jedno privatno preduzeća (Rudnik i termoleketrana Stanari) i pored toga što ne spada u prvih deset, niti po prihodima niti po broju zaposlenih, ostvaruje veću dobit od preduzeća iz sistema ERS – konstatuje Đogo.
Po ostvarenoj dobiti uočljivo je i da dva prirodna monopola (Putevi RS i Autoputevi RS) koriste, kako kaže, svoj povlašteni položaj što može sugerisati i da su izdvajanja (kroz akcize) za ove namjene previsoke.
– Podaci o deset najvećih preduzeća po broju zaposlenih su zapravo i najsumorniji. Tu uglavnom dominiraju državna preduzeća kojih nema među prvih deset niti po prihodima niti po ostvarenoj dobiti. Neslavni lider su Šume Srpske. Nešto više razumijevanja se može naći za UKC Republike Srpske koji nije profitna institucija. Tu su i Pošte, Željeznice i preduzeća iz sistema ERS. Svi ovi podaci sugerišu da sektor javnih preduzeća i dalje izbjegava reformu koja bi ga učinila jednako efkasnim, kao i preduzeća iz privatnog sektora – zaključuje Đogo.
U Privrednoj komori RS izračunali su da je ukupna neto dobit privrednih društava za prošlu godinu 1,75 milijardi KM, a što je za 7,6 odsto više (123,2 miliona KM) više nego u godini prije. Ukupni prihodi bili su 21,6 milijarde KM i veći su za 310,7 miliona KM ili za 1,5 posto u odnosu na prethodnu godinu.