“Svi smo se složili (eurozona i MMF) da će treći program za Grčku (2015-2018) biti posljednji uz učešće MMF-a”, rekao je ministar, poznat po tvrdoglavom odbijanju restrukturiranja grčkog duga.
MMF i dalje da traži olakšavanje grčkog dužničkog tereta što bi, kako smatra, doprinjelo privredi, te i mogućnosti Grčke da uredno vraća dug.
Pošto je finansijski učestvovao u oba prva međunarodna programa kreditne pomoći Grčkoj koja je u dužničkoj krizi, MMF je i u trećem programu, ali za sada odbija da daje novac, ako evrozona ne odluči o olakšavanju uslova otplate duga Grčke koji sada iznosi 180 odsto njenog BDP.
Pod pritiskom uglavnom iz Berlina, eurozona još nije odlučila o tome, te je teško pitanje mjera za olakšavanje otplate grčkog duga odložila za iduću godinu.
Po Šojbleu, “pravila MMF odgovaraju zemljama koje imaju svoju valutu, ali ne i onima koje su članice valutne unije“, kakva je zona eura.
Grčka, članica eurozone, “teško da može da postane konkurentna u uslovima monetarnog pariteta“, rekao je Šojble.
Međunarodni krediti za Grčku koje je ona dobila od izbijanja dužničke krize 2010. godine, uz mjere radikalnog smanjena državnih rashoda, “dali su neke rezultate, ali nisu riješili problem“, priznao je Volfgang Šojble koji se, međutim, nada rješenju do kraja tekućeg, trećeg programa pomoći, 2018. godine.
On smatra da bi “Mehanizam evropske stabilnosti (ESM) trebalo da se transformiše u Evropski monetarni fond” da bi zadovoljio potencijalne potrebe zemalja članica evrozone.
Klaus Regling, šef ESM, potvrdio je u intervjuu objavljenom danas u drugom grčkom dnevnom listu, da se “u Evropi raspravlja o jačanju monetarne unije”.
Evrozona mora postati “manje ranjiva” i “siguran sam da će ESM igraju važnu ulogu” ako ponovo dođe do kriza, rekao je Klaus Regling.
“Možemo preuzeti određene odgovornosti koje ima MMF i očekuje širok konsensus o tome”, rekao je on za grčki list “Efimerida ton sintakton”.
Šef ESM je u srijedu u Atini razgovarao s premijerom Alekisom Ciprasom i ministrom finansija Euklidom Cakalotos o izgledima grčke ekonomije.
“Ako se reforme nastave narednih 14 mjeseci, Grčka će se vratiti na međunarodno tržište kapitala”, rekao je on.
Beta