“Cijeli set zakona koji se direktno ili indirektno odnose na bankarski sektor u fazi je usvajanja u parlamentima. NJihovim usvajanjem regulatorni okvir će biti znatno usklađeniji sa regulativom EU”, naveo je Softić.
On je za “Oslobođenje” napomenuo da cilj odluke o povećanju stope obavezne rezerve za komercijalne banke, koja je donesena prošle godine, nije bilo stimulisanje kreditnog rasta, već stvaranje dodatnih likvidnosti bafera u sistemu.
“Povećanje stope obavezne rezerve dugoročno ima efekte na kreditni potencijal banaka kroz proces multiplikacije depozita i može biti ograničavajuća samo ako je postavljena previsoko i ne s ciljem usporavanja pretjeranog kreditnog rasta”, rekao je Softić.
Procenat nekvalitetnih kredita na kraju trećeg kvartala iznosio je 12,1 odsto i manji je za 1,8 odsto nego u prethodnoj godini, a Softić pojašnjava da je to djelimično posljedica i oduzimanje dozvole za rad jednoj banci u Republici Srpskoj, ali i rasta ukupnih kredita i rješavanja pitanja nekvalitetnih potraživanja u samim bankama.
Oslobođenje
