Prema ovom programu, kao prioritetne potrebe iskazane su dodatne investicije od 6,7 milijardi KM za koje nisu obezbijeđeni izvori finansiranja, saopšteno je iz Biroa Vlade Republike Srpske za odnose sa javnošću.
Analiza sektorske strukture kapitalnih investicija u periodu 2017-2019. godina, prema resornoj nadležnosti za projekte, pokazuje da su i dalje najveće investicije u energetiku i saobraćajnu infrastrukturu, te sektore poljoprivrede i vodoprivrede, zdravstva i izbjeglica i raseljenih lica.
Planirana ulaganja u ove sektore iznose 89,83 odsto ukupnih planiranih ulaganja u periodu 2017-2019. godina.
Najveće učešće u finansiranju ugovorenih investicionih projekata imaju ino sredstva u iznosu od 915,6 miliona KM ili 79,25 odsto, od čega uglavnom krediti u iznosu od 855,4 miliona KM i manjim dijelom grantovi u iznosu od 60,2 miliona KM, dok domaća sredstva po svim osnovama učestvuju sa 239,8 miliona KM ili 20,75 odsto.
Od prioritetnih investicija bez obezbijeđenih izvora finansiranja najzahtjevniji su projekti iz oblasti industrije i energetike i to uglavnom energetike u iznosu od 3,7 milijardi KM ili 55,54 odsto i saobraćajne infrastrukture u iznosu od 2,7 milijardi KM ili 40,02 odsto. Srna
