Dvije godine nakon što je Finska pokrenula eksperiment u koje je skoro 2.000 nezaposlenih dobijalo redovnu mjesečnu pomoć, mnogi od njih ostajali su nezaposleni.
Mnogi istraživači su istakli ozbiljne nedostatke, koji su pomutili rezultate ogleda. Mada su ovi ljudi rekli da su uopšteno srećniji i zdraviji od ostalih nezaposlenih stanovnika, eksperiment je proglašen neuspješnim, prenio je Blic.
“Ovo je obeshrabrujuće za zajednicu s garantovanim dohotkom, ali rezultati ankete nisu baš korisni”, rekao je izvršni direktor neprofitnog Instituta Džejn femili, Majkl Stajns.
“Zanimalo ih je sljedeće pitanje: Ako zamijenite naknade za uslovnu nezaposlenost bezuslovnim naknadama za nezaposlene, da li će se zaposlenost povećati”, dodao je on.
Naučni saradnik u instituciji Brukings, Džimi O'Donel, označio je nekoliko velikih problema:
Prvo, promijenio se stav prema socijalnoj pomoći u Finskoj. Mnogi političari i njihovi zastupnici počeli su da posmatraju garantovani dohodak kao način za podsticanje loše radne etike.
To je doprinijelo drugoj stvari: Kabinet premijera bio je spreman da ponudi samo ograničen budžet od 20 miliona eura za eksperiment. Osim toga, željeli su da se ova politika brzo sprovede, prisiljavajući istraživače da požure sa dizajnom eksperimenta.
Istraživači koji stoje iza ogleda, prvobitno su planirali da uključe 10.000 ljudi, i da im isplaćuju 1.000 eura mesečno.
Mali budžet, mali odziv
To nije bilo moguće sa budžetom od 22 miliona dolara. Kratak rok koji im je bio zadat, takođe je prisilio tim da ograniči učesnike samo na nezaposlene stanovnike, jer su već imali administrativne podatke za tu društvenu grupu.
Zbog temeljnog dizajna ogleda, garantovani dohodak bio je samo mali dio usluga koje su se pružale ljudima. Finska je postala prva evropska zemlja koja je testirala bezuslovni garantovani dohodak, gdje osoba prima redovnu pomoć, a nema nikakve obaveze prema državi.
Još jedan problem bio je mali odziv – samo 25 posto učesnika je dalo vladi povratne informacije. To rezultatima eksperimenta dodaje još jednu dimenziju sumnje.
“Teško da je ovo bio test garantovanog dohotka”, rekao je Stajns.
“U najboljem slučaju, bio je test veoma ograničenog dohotka, u veoma specifičnom kontekstu, za veoma specifičnu grupu ljudi”, zaključio je Stains.