Nakon što su se komercijalne banke, u strahu da i same ne izgube licence, odlučile za zatvaranje računa osobama i pravnim subjektima sa američke crne liste, taj problem je posebno eskalirao u Republici Srpskoj.
Većina funkcionera tog entiteta je pod sankcijama i nisu u mogućnosti vršiti bilo kakve transakcije, čak ni isplatu plata. U istom problemu su pojedine kompanije, fondacije, pa i političke stranke.
Zvaničnici tog entiteta najavljuju pronalazak rješenja, a najnovija ideja je osnivanje banke za unutrašnje transakcije, koja bi služila za tu svrhu. Ekonomski stručnjaci tu ideju smatraju apsurdnom.
Nekadašnji guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine Kemal Kozarić također smatra da ova ideja nije izvodiva.
– Prije svega, da bi se jedna banka osnovala mora imati licencu Agencije za bankarstvo Federacije ili Republike Srpske. Da bi banka počela da radi, treba da ima osnivački kapital 15 miliona KM. S druge strane, treba da ima osoblje, infrastrukturu i sve ostalo, a pored toga, nijedna banka ne može da funkcioniše ako ne prikuplja depozite. S te strane je nemoguće, rekao bih, formirati neku vrstu štedionice da bi mogli funkcionisati. Ja čisto sumnjam da na takav način jedna finansijska institucija može biti osnovana – kazao je Kozarić za BHRT.
S druge strane, dodao je, moglo bi se naći rješenje za ove ljude koji su na crnoj listi, a to je da entitetsko ministarstvo finansija promijeni Pravilnik o upravljanju gotovinom i omogući isplatu plata preko pošte jer sadašnji zakon pretpostavlja da se samo penzije mogu primati u gotovini, a sve ostalo preko transakcijskih računa.
– Ostalo bi otvoreno na koji način se plaćaju porezi i doprinosi na te plate ili da agencije za bankarstvo dozvole komercijalnim bankama da otvore escrow račune za ova lica i, pošto su to visokorizična lica, da im se na neki način obezbijedi dnevni monitoring svih isplata – naveo je Kozarić.
Znači, mogu dobiti uplatu plate ako su je zaradili i takođe mogu koristiti ta sredstva za plaćanje režijskih troškova, ličnih potreba i tako dalje.
– Ja razumijem problem i na neki način bi se trebalo obezbijediti da dobiju zarađena sredstva, a s druge strane, sve ostalo bi bilo izigravanje propisa i vjerovatno kršenje zakona, što mislim da nikome nije u interesu u ovom momentu. Mislim da je banka u ovom obliku kako ste vi rekli utopijska ideja i ne mislim da može da se osnuje u skladu sa zakonskim propisima koji su na snazi – naglasio je.
Ne vjeruje da će se otvoriti takva banka i misli da ona nema nikakvu perspektivu niti može da radi.
– To bi bilo protivno svim pozitivnim propisima, tako da mislim da joj Agencija za bankarstvo ne bi dala licencu. Ali oni očigledno razmišljaju o takvoj ideji pokušaće da je realizuju. U Agenciji za bankarstvo Republike Srpske još nema potvrde da je upućena takva preporuka ili zahtjev, ali vlasti su najavile takvu mogućnost i to se očekuje. Poznavajući gospodina Srđana Šuputa, koji je direktor Agencije za bankarstvo RS, koji je profesionalac, ne vjerujem da će on podleći bilo kakvim pritisvima. Čovjek radi svoj posao profesionalno i ja vjerujem da će on naći načina da im kaže da to nije moguće – zaključio je Kozarić.
Komentirao je još jednu aktuelnu temu. Šef misije Evropske unije u našoj zemlji Johann Sattler izašao je sa jednom vrlo zanimljivom idejom, a to je da Bosna i Hercegovina uvede euro.
– Ja sam bio iznenađen kad sam vidio da je gospodin Sattler to izjavio. Jedan dužnosnik Evropske komisije, šef delegacije, trebao bi da zna način na koji se pristupa Evropskoj monetarnoj uniji. Da bi dobila tu mogućnost, Bosna i Hercegovina prije sve ga treba da postane članica eurozone, a nakon toga postoji proces konvergencije ili prilagođavanja, negdje od dvije do pet godina se pokušavaju ispuniti Maastricht kriteriji. Mi ispunjavamo dva Maastricht kriterija, to je da imamo fiksni kurs i da imamo relativno nisku inflaciju…
Ali, s druge strane, nemamo tekući račun koji je u balansu i nezaposlenost je veća od deset posto. Sve su to uvjeti koji se trebaju ispuniti da bi vi došli u situaciju da pregovarate o ulasku u Evropsku monetarnu uniju. Evi primjera radi, kad je Hrvatska je ušla u Evropsku uniju, a tek je 1. januara 2023. godine uvela euro. Bugarska tek sada, ove godine, ispunjava kriterije i šalje svoj izvještaj Evropskoj komisiji. Mnoge zemlje koje su u eurozoni još nisu ispunile uvjete. S druge strane, neke i ne žele, kao što su Danska, Češka, Poljska…
S te strane, to je pravo svake zemlje da odluči, ali mislim da mi još nismo u toj poziciji da o tome razmišljamo. Naša je sreća što je naša valuta vezana fiksnim kursom za euro i s te strane mi imamo rezerve osam milijardi, koje su investirane u Evropskoj uniji i za nas bi to bilo tehničko pitanje. Nažalost, mi nismo članica Evropske unije, nećemo biti još par godina sigurno, a s druge strane, treba da ispunimo ove Maastricht kriterije – kazao je Kozarić.
