Savjet ministara danas je usvojio informaciju Ministarstva finansija i trezora o stanju javne zaduženosti BiH na dan 31. decembra 2019. godine prema kojoj je javni dug iznosio 11.200.330.000 KM, od čega je spoljni dug 8.038.870.000 KM ili 72,67 odsto, a unutrašnji dug 3.061.460.000 KM ili 27,33 odsto.
U saopštenju Savjeta ministara navodi se da je u odnosu na kraj 2018. godine javni dug povećan za 93.690.000 KM ili 0,84 odsto, s tim da se spoljni dug smanjio za 66,04 miliona KM ili 0,80 odsto, dok se unutrašnji dug povećao za 159.730.000 KM ili 5,5 odsto.
U ukupnom stanju javne zaduženosti Federacija BiH učestvuje sa 50,8 odsto, Republika Srpska sa 48,08 odsto, institucije BiH sa 0,62 odsto i distrikt Brčko sa 0,5 odsto.
Učešće javnog duga BiH u bruto društvenom proizvodu /BDP/ u 2019. godini iznosilo je 31,69 odsto.
Prema strukturi spoljnog duga po kreditorima, najveće učešće imaju Svjetska banka – IDA i IBRD sa 34 odsto, Evropska investiciona banka sa 24,47 odsto, Pariški klub kreditora sa 7,39 odsto, Evropska banka za obnovu i razvoj sa 6,59 odsto, Međunarodni monetarni fond sa 3,77 odsto, a što predstavlja 76,23 odsto ukupnog spoljnog duga.
Savjet ministara primio je k znanju Analizu održivosti javnog duga BiH za period 2019-2023. godine, koju je pripremilo Ministarstvo finansija i trezora s ciljem ocjene trenutnog stanja javne zaduženosti BiH i procjene njenog kretanja u srednjoročnom periodu, kao i definisanja osnovnih rizika koji mogu uticati na održivost javnog duga.
Trenutno se može ocijeniti da je BiH zemlja sa srednjoročno održivim javnim dugom na osnovu osnovnog scenarija za 2023. godinu, sa realnim rastom od 3,8 odsto, inflacijom od 1,3 odsto, primarnim bilansom od 2,4 odsto BDP-a i efektivnom kamatnom stopom od 2,4 odsto, navodi se u analizi i dodaje da su osnovni rizici, prije svega, u javnom dugu koji drže nerezidenti, zatim u dugu u stranim valutama i potrebama za spoljnim finansiranjem.
D.H.
