Bosanskohercegovačke štediše, kojima bi isplata stare devizne štednje trebalo da počne u decembru, strahuju od mogućih malverzacija ličnim podacima proslijeđenim Sloveniji, u cilju, kako kažu, umanjenja isplata.
“Sve podatke koje su Slovenci tražili naše vlasti su im poslale i dale, ali je štedišama veliki problem što ne znamo tačno koji su to podaci, ko ih je tačno poslao, odnosno ko je odgovoran za njih. Mislim da su Slovenci vrlo mudro ove naše uvukli u igru”, kazala je Amila Omersoftić, predsjednica Udruženja za zaštitu deviznih štediša u BiH.
Ovo je, kako kaže, izuzetno važno zbog ne baš prevelikog povjerenja koje imaju u slovenačke predstavnike.
“Nama je problem što Slovenac može izmijeniti bazu podataka i reći da su to tako dobili. I šta mi onda da radimo? Ko je odgovoran? Ako bi se tako nešto desilo, kome mi da se obratimo? Upravo iz toga razloga smo se pozvali na Zakon o dostupnosti podataka i tražimo da nam se da zapisnik sa primopredaje dokumenata, ko im je predao naše podatke, u kojem obliku i naravno od kojeg datuma”, kaže Omersoftićeva i dodaje da se na kraju može dogoditi i obična nezlonamjerna greška.
Naime, Vlada FBiH je 27. aprila potpisala odobrenje za ulazak slovenačkih predstavnika u arhiv nekadašnje banke i skeniranje podataka i unošenje u računar, za koje su dobili šest sedmica. Odgovor iz ove institucije nismo mogli dobiti jer se na telefon osobe određene za kontakte sa javnošću niko nije javljao. Omersoftićeva kaže da kraj dugogodišnje agonije ne očekuje prije decembra, kada bi isplata trebalo da počne.
Na drugoj strani njen kolega iz Republike Srpske Svetozar Nišić iz Udruženja građana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori ne smatra da će biti nekih problema, pogotovo sa Slovencima, već za čitavu situaciju okrivljuje vlasti u Federaciji BiH.
“Krivi su isključivo oni, vlada BiH nije dostavila dokumenta Ljubljanske banke, jer su pojedini moćnici starom deviznom štednjom kupovali kapital u državnim firmama. Građani imaju knjižice kod sebe, ali njihova štednja je već odavno otišla u razne firme, a Slovenac naravno neće da plaća dva puta istu stvar”, ističe Nišić.
Za komentar nismo uspjeli da dobijemo slovenačku ambasadu u BiH kojoj smo poslali pitanja. I iz Ministarstva finansija RS su se oglasili po ovom pitanju.
“Vlada RS je u dogovoru sa Slovenijom zadužila posebnu komisiju da omogući pristup i kopiranje tražene dokumentacije o štedišama, te se očekuje početak aktivnosti slovenačke strane na kompletiranju dokumentacije”, kažu u Ministarstvu finansija RS i dodaju da BiH kao ni RS neće direktno posredovati u procesu verifikacije i izmirenja te stare devizne štednje, nego će se građani direktno obraćati Fondu za nasljedstvo Slovenije.
“Pomoći ćemo svojim građanima i naravno učinićemo što bude neophodno da se taj proces odvija nesmetano”, poručili su iz Ministarstva. Potraživanja samo prema Ljubljanskoj banci do 1991. godine su 185 miliona dolara bez kamata. (Nezavisne novine)
