Ukupni krediti domaćim sektorima na kraju februara ove godine iznosili su 29,22 milijarde KM i u odnosu na prethodni mjesec zabilježeno je povećanje kredita za 458,3 miliona KM ili 1,6 odsto.
Ovo se navodi u novim podacima Centralne banke BiH o monetarnim kretanjima, u kojima piše da je kreditni rast registrovan kod sektora stanovništva za 122,7 miliona KM (0,8%).
Struktura kreditnog rasta po sektorima
“Kod vladinih institucija je za mjesec dana ostvaren rast za 127,6 miliona KM (8,0%) i kod nefinansijskih privatnih preduzeća za 231,3 miliona KM (2,0%). Smanjenje kreditnog rasta na mjesečnom nivou je registrovano kod nefinansijskih javnih preduzeća za 13,3 miliona KM (1,7%) i kod ostalih domaćih sektora za 10 miliona KM (2,6%)”, ističe se u podacima, pišu Nezavisne novine.
Dalje stoji da je godišnja stopa rasta ukupnih kredita u februaru 2026. godine iznosila 12,1%, nominalno 3,15 milijardi KM.
“Godišnji rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 1,61 milijardu KM (12,4%), kod privatnih preduzeća za 966,5 miliona KM (9,0%), kod vladinih institucija za 379,8 miliona KM (28,4%), kod nefinansijskih javnih preduzeća za 133,3 miliona KM (20,6%) i kod ostalih domaćih sektora za 63,3 miliona KM (20,4%)”, piše u podacima Centralne banke BiH.
Depoziti premašili 37,4 milijarde KM
Kada su u pitanju depoziti, ukupni depoziti domaćih sektora na kraju februara 2026. godine iznosili su 37,47 milijardi KM i u odnosu na prethodni mjesec depoziti su povećani za 165,3 miliona KM (0,4%). “Povećanje depozita na mjesečnom nivou registrovano je kod stanovništva za 284,7 miliona KM (1,4%), kod nefinansijskih javnih preduzeća za 23,7 miliona KM (1,2 %) i kod ostalih domaćih sektora za 36,4 miliona KM (1,7%). U istom periodu depoziti su smanjeni kod privatnih preduzeća za 131 milion KM (1,5%) i kod vladinih institucija za 48,5 miliona KM (1,1%)”, stoji u podacima.
Štednja građana u stalnom porastu
Dodaje se da je godišnja stopa rasta ukupnih depozita u februaru 2026. godine iznosila 10,8%, što je u apsolutnom iznosu 3,65 milijardi KM. “Godišnji rast depozita registrovan je kod sektora stanovništva za 2,07 milijardi KM (11,5%), u čijoj strukturi su transakcijski računi porasli za 17,5%, depoziti po viđenju za 6,5% i oročeni depoziti za 5,1%. Rast depozita na godišnjem nivou zabilježen je i kod privatnih preduzeća za 874,8 miliona KM (11,1%), kod vladinih institucija za 550,4 miliona KM (13,8%), kod nefinansijskih javnih preduzeća za 14,5 miliona KM (0,7%) i kod ostalih domaćih sektora za 140,6 miliona KM (7,0%)”, zaključuje se u saopštenju.
Gavran: Inflacija i manjak investicija diktiraju trendove
Ekonomista Igor Gavran kaže za “Nezavisne novine” da se dio rasta svakako može objasniti inflacijom, kako kod depozita, tako i kredita, ali da nominalni rast nema jednaku stvarnu vrijednost.
“Kod depozita su neki od razloga sigurno ukupna nestabilnost (pa je novac na računima ipak dostupniji u slučaju hitne potrebe nego neko dugoročno ulaganje) i ograničen izbor alternativnih ulaganja u BiH (tržište kapitala je praktično mrtvo, cijene nekretnina su nerazumno visoke i dostupne jedino onima s jako velikim iznosima novca, a ulaganje u poslovanje je prerizično). Kod kredita bi za puno razumijevanje morali utvrditi njihovu strukturu, jer zaduživanje poslovnih subjekata ne bi moralo biti loš znak ako se novac koristi za ulaganja, a recimo zaduživanje za vraćanje ranijih dugova ili zaduživanje građana za egzistencijalne potrebe bi bilo negativno”, ističe Gavran.
Dodao je da se, u svakom slučaju, nastavlja i dalje širiti klasna podjela između većine koja nema mogućnost štednje i prinuđena se zaduživati i manjine koja povećava štednju i nema potrebe za kreditima.
“Sigurni dobitnici su banke koje plaćaju besramno nisku kamatu na štednju, a naplaćuju mnogo više kamate na kredite”, zaključio je Gavran.
