Za godinu dana 68 firmi otišlo u stečaj

0

Odluka Vlade FBiH da Hidrogradnja d.d. Sarajevo ide u stečaj, za 600 radnika ove firme koji su čitav svoj radni vijek proveli u nekadašnjem privrednom gigantu znači i već viđenu sudbinu drugih preduzeća GP Vranica, GP Bosna, Bitumenke i svih drugih kompanija koje su dovedene do propasti, piše bh. novinska agencija Patria.

U Tuzlanskom kantonu u 2015. godini 65 firmi je otišlo pod stečaj, a u 2016. još dvije firme Livnica čelika i TTU. Neke od firmi su Dita Tuzla, Fabrika obuće Aida…

Federalni premijer Fadil Novalić (SDA) kaže da „su nacrtali stečajni postupak i kakav ishod treba da bude“.

– Isto smo uradili i sa Konjuhom iako je privatno preduzeća. Vodimo proces restruktuiranja sa stranim partnerom, isto to je urađeno i u Aidi – kaže Novalić.

Ministar energije, rudarstva i industrije Nermin Džindić (SBB) kaže da će se stečajnim postupkom očistiti što ne valja, a „propašću Hidrogradnje slijedi rast nekih drugih kompanija“.

Vlada FBiH u maju 2015. godine obavezala se da će pokrenuti proizvodnju u Hidrogradnji te da će prebaciti više od milion KM na račun preduzeća deponovanog novca. Novalić nije ispunio ovo obećanje.

Radnici Hidrogradnje su u decembru 2015. pred zgradom Vlade FBiH tražili svoja prava jer su tada bili bez plaće 24 mjeseca i bez uvezanog staža.

Akumulirani gubitak „Hidrogradnje“ iznosi blizu 100 miliona KM. Na ime poreza i doprinosa i radnicima (neisplaćene plaće dvije godine), duguje se oko 60 miliona KM.

Zgrada „Hidrogradnje“ u centru Sarajeva, u kojoj je bilo sjedište kompanije, prodata je početkom ove godine Union banci za 11 miliona KM, iako je knjigovodstvena vrijednost zgrade bila 18,2 miliona KM.

Od 11 miliona najviše je otišlo Union banci za otplatu ranije uzetog kredita – ukupno 4,5 miliona KM. BBI banka je naplatila 1,2 miliona KM, dok je Vakufskoj banci trebalo pripasti 1,7 miliona KM. Tako je samo za otplatu dugova bankama izdvojeno 7,1 miliona KM.

Preostalih 4 miliona trebalo je biti podijeljeno radnicima. Najveći dio kolača za sebe su uzeli članovi uprave kompanije koji su na sudu dobili presude u svoju korist, te na temelju njih upisali hipoteku na zgradu.

Bivši direktori, sekretarice, pravnici… naplatili su 2 miliona KM. Radnicima, njih oko 600 isplaćeno je samo po 4.000 KM, a za pokretanje proizvodnje bilo je namijenjeno tek 200.000 KM.