Ministar finansija Republike Srpske Zora Vidović rekla je danas u Banjaluci da se prema projekcijama makroekonomskih pokazatelja od 2022. do 2024. godine predviđa da će BDP Republike Srpske naredne godine rasti 4,5 posto, 2023. četiri, a 2024. godine 4,3 posto.
Ona je rekla da su osnovne pretpostavke za ove procente bile to što je planirano da se izvrši masovna imunizacija stanovništva protiv virusa korona, ali i investicije u Republici Srpskoj, od kojih su neke počele.
“One su bile polazna osnova na kojoj smo definisali pomenute stope rasta i odnose se uglavnom na energetski sektor i putnu infrastrukturu, što će povećati privatnu i javnu potrošnju, uz činjenicu da imamo izuzetno visok rast izvoza, što sigurno povećava pokrivenost uvoza izvozom, čime se spoljnotrgovinski deficit konstantno smanjuje”, rekla je Vidović novinarima nakon sjednice Vlade Republike Srpske u Banjaluci.
Ona je podsjetila da će do kraja ove godine BDP rasti 4,5 posto.
Vidovićeva je rekla da je planirano da budžet Republike Srpske, koji uključuje sve fondove, kao i fondove socijalnog osiguranja i kase opština, u 2022. godini bude u deficitu od samo 34,5 miliona KM.
“A već narednu godinu u suficitu od 158,7 miliona KM, a 2024. takođe u suficitu od 278,2 miliona KM”, navela je Vidović.
Kada je riječ isključivo o budžetu Republike Srpske, bez fondova i slično, Vidovićeva je podsjetila da je u ovoj godini projektovan deficit od 326 miliona KM.
“Međutim, u izradi rebalansa budžeta, koji će vjerovatno u septembru biti u parlamentu, projektujemo deficit od 250 miliona KM, ili oko 80 miliona KM manje od predviđenog. U 2022. godini planira se deficit 176 miliona KM, u 2023. pozitivna nula ili suficit od osam miliona KM, a u 2024. suficit od 110 miliona KM”, rekla je Vidović.
Ona kaže i da će Republika Srpska u skladu sa aktuelnim rastom prihoda u budžetu i investicijama već u 2023. godini izaći iz deficita, te da će to biti postignuto godinu ranije u odnosu na ono što je planirano 2020.
Kada je riječ o javnom dugu, Vidoviće navodi da on u 2022. godini iznosi 43,8 posto, u 2023. 41,5 posto, a u 2024. godini 38,6 posto.
“To znači da se već u 2024. vraćamo na javni dug koji je bio prije pandemije i da ćemo rastom prihoda anulirati ono povećanje duga koje smo imali u vrijeme virusa korona, a bilo je neophodno da bi se pomoglo zdravstvu i privredi Srpske”, rekla je Vidović.
Kada je riječ o ukupnom dugu Republike Srpske, Vidović je navela da je na tom planu u narednoj godini predviđen procenat od 54,1 posto, u 2023. 51,7, a u 2024. 47,5 posto.
“To znači da će okvirni budžet od 2022. do 2024. godine imati znatno bolje makroekonomske pokazatelje, odnosno pad duga, rast BDP-a i prelazak iz deficita u suficit”, rekla je Vidović.
Govoreći o isplati podsticaja za povećanje plata u Republici Srpskoj, Vidovićeva je navela da je to uvedeno 2019. godine, a da je u ovoj godini za te potrebe planirano iz budžeta pet miliona KM.
Ona je podsjetila da su na tom planu odobravani podsticaji i višemilionska sredstva za više stotina privrednih subjekata.
“Od uvođenja pomenutih podsticaja, do kraja 2020. godine isplaćeno je oko 12,9 miliona KM za te potrebe”, istakla je Vidović i dodala da se to manifestovalo i kroz povećanje plata radnika.
Ona je izrazila zadovoljstvo što po osnovu isplate ovih podsticaja poslodavci postepeno povećavaju plate radnika.
“Cilj je da se dođe do znatno većih primanja radnika u realnom sektoru”, naglasila je Vidović.
U vezi sa informacijom o pripremnim aktivnostima na izradi sveobuhvatne strategije upravljanja javnim finansijama u BiH za period 2021-2025. godine, Vidović je rekla da je to jedan od uslova ulaska BiH u EU.
“Mi nismo prihvatili da to bude državna, već sveobuhvatna strategija, u kojoj je i strategija Republike Srpske. Vlada je zaključila da se u procesu izrade ove zajedničke strategije mora poštovati ustavno-pravno uređenje i položaj Srpske. Srpska tu mora biti izričito vidljiva”, istakla je Vidović.
Ona je rekla da na tom planu nije potrebno formiranje određenog koordinacionog tijela, koje je planirano, te da svako ko ima vlastitu strategiju treba da vrši njen monitoring.
“Pa tako i Vlada Republike Srpske. Mi smo oformili tim koji je obavezan da informiše Vladu o tome kako se kreće izrada te strategije, a sve s ciljem da ne dođe do narušavanja ustavno – pravne pozicije Republike Srpske”, rekla je Vidovićeva.
Srna
