Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić ističe da je uvođenje elektronskog izdavanja dozvola u oblasti prostornog uređenja i građenja u prvoj fazi počelo uspostavljanjem jednošalterskog sistema u Banjaluci od 1. januara.
Riječ je o Projektu unapređenja poslovnog okruženja u Republici Srpskoj, u okviru kojeg će tokom 2018. biti uspostavljen sistem izdavanja građevinskih dozvola u elektronskoj formi, navodi Golićeva u intervjuu Srni.
Drugi pilot-projekat biće realizovan u opštini Gradiška, koja već ima potpisane sporazume sa gotovo svim učesnicima u ovom postupku, a interesovanje je pokazao i grad Bijeljina, kao i neke druge lokalne zajednice.
“Stav Ministarstva je da se uvođenju e-dozvola pristupa postepeno, kroz
pilot-projekte u lokalnim zajednicama, a u određenom periodu to će biti zakonska obaveza za sve i jedina opcija”, ističe Golićeva.
Ministarstvo se sredinom prošle godine uključilo u Projekat unapređenja poslovnog okruženja – uvođenje elektronskog izdavanja dozvola u oblasti prostornog uređenja i građenja, koji je započet u organizaciji grupacije Svjetske banke, a biće realizovan pilot-projektima u lokalnim zajednicama.
Golićeva kaže da su partneri iz grupacije Svjetske banke obavili konsultacije i snimili trenutno stanje protoka dokumentacije i informacija kod nadležnih institucija, te analizirali rad institucija koje imaju nadležnosti u postupku izdavanja dozvola na lokalnom i republičkom nivou.
Analizirani su i propisi kojima je uređen njihov rad i određene nadležnosti, kako bi adekvatno bila dizajnirana rješenja za uspostavljanje mehanizama za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola.
“U ovoj godini, očekuje nas nastavak procesa prilagođavanja zakona iz naše nadležnosti sa evropskim pravnim standardima. Napominjem da će Ministarstvo u ovom procesu voditi računa o potrebama naše privrede i da ćemo nastojati da ne opterećujemo privredu taksama i naknadama”, poručuje Golićeva.
Ministarstvo u ovoj godini očekuje i izrada strategije obnove zgrada, koja predstavlja jedan od najvažnijih elemenata evropske Direktive o energetskoj efikasnosti.
Potpisnice ugovora o energetskoj zajednici dužne su da uspostave dugoročnu strategiju ulaganja u obnovu fonda stambenih i poslovnih zgrada u javnom i privatnom vlasništvu.
Budući da je oblast energetike i građevinarstva u isključivoj nadležnosti entiteta, RS treba da strategijom odredi dugoročnu viziju /do 2050. godine/ za obnovu stambenih i nestambenih zgrada, pa do definisanih nivoa energetskih obnova zgrada.
“Strategija će sadržavati podatke o nacionalnom fondu zgrada, utvrđivanje troškovno optimalnih pristupa obnovi relevantnih vrsta zgrada za određenu klimatsku zonu, te kreiranje politike i mjera za podsticanje troškovno optimalne dubine ili drugih nivoa obnove zgrada tokom dugoročnih ciljeva obnove…
Tu su i dugoročne perspektive kao vodilje za investicione odluke vlasnika zgrada, finansijskih institucija i građevinske industrije, te procjene bazirane na dokazima očekivanih ušteda energije i širu korist”, precizira Golićeva u intervjuu Srni.
Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić naglašava da će Ministarstvo koordinisati aktivnosti Radne grupe za izradu strategije obnove zgrada RS, u kojoj će biti i predstavnici Ministarstva industrije, energetike i rudarstva.
Učešće će uzeti i Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, te predstavnici Privredne komore Republike Srpske, lokalnih zajednica, kao i stručne i akademske zajednice.
Strategija će se raditi uz tehničku podršku i asistenciju Njemačkog društva za međunarodnu saradnju /GIZ/, kroz projekat “Podsticanje energetske efikasnosti u BiH”.
Prema ranije usaglašenim principima, strategiju BiH činiće strategija obnove zgrada Republike Srpske, strategija Federacije BiH i strategija Brčko distrikta.
“Strategiju Republike Srpske donijeće nadležni organi Republike, a ona će činiti dio strategije BiH, koja će biti donesena po utvrđenom mehanizmu koordinacije”, pojašnjava Golićeva.
Ministarstvo očekuje težak i zahtjevan posao, navodi ona i napominje da je bilo lako zakonom obavezati investitore novih zgrada da prilikom izgradnje primjenjuju mjere energetske efikasnosti i za izgrađeni objekat izvrše energetski pregled i obezbijede energetski sertifikat, bez kojeg se ne može izdati upotrebna dozvola za zgradu.
“Sad je na redu daleko teži dio posla koji traži nalaženje kreativnih i stimulativnih mjera koje će zainteresovati vlasnike ili korisnike starih zgrada da pristupe velikim i sveobuhvatnim rekonstrukcijama radi energetske sanacije zgrade”, kaže Golićeva i zaključuje:
“Najveću korist imaće upravo i oni zbog velikih ušteda u utrošenoj energiji tokom korištenja zgrade i znatno poboljšanog komfora korištenja i stanovanja”.
Srna
