Posla nema nekog, pogotovo nekog koji je interesantan i koji bi ljudi imali volju da rade, a kada se to kombinuje sa lošom platom, možemo reći da tu nema ništa, kaže za Radio Slobodna Evropa Banjalučanin, Milan Boroja o tome zašto se malo ljudi javlja na konkurse za posao.
Prema podacima Federalnog zavoda za zapošljavanje, u junu ove godine na evidenciji je bilo više od 308.000 nezaposlenih, dok podaci Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske pokazuju da je na evidenciji 90.000.
Uprkos ovim brojkama, sve manje građana traži posao, što ilustruje i javni poziv koji je u martu objavio Federalni zavod za zapošljavanje, na kojem je više od 5.000 poslodavaca iskazalo potrebu za zapošljavanjem skoro 12.000 radnika. Prijavilo se malo preko 2.300 ljudi.
Ovo je samo jedan od pokazatelja da nezaposleni bh. građani sve manje žele raditi za domaće poslodavce, što potvrđuje još jedan anketirani Banjalučanin, Dejan Stanković.
– Jednostavno! Primanja koja su ovdje ponuđena za neke poslove su veoma mala i nezadovoljavajuća za bilo kakve potrebe nekog ozbiljnijeg života, normalnog života. Mislim da je to glavni razlog zašto mladi napuštaju državu i odlaze traže nešto bolje, a to se na svakom drugom koraku nudi – mišljenja je Stanković.
Nema vozača, kuhara, konobara i građevinaca
Prema podacima entitetskih zavoda za zapošljavanje, nezaposleni građani u BiH od početka ove godine najčešće su odbijali da rade poslove prodavača, vozača teretnih vozila, kuvara, konobara, te građevinskih radnika, koji su i među najtraženijima od strane poslodavaca. Upravo male plate i loši uslovi rada su razlozi za koje i sindikalci tvrde da odbijaju radnike.
– Naravno da u situaciji kada imate ovako definisanu cijenu rada kakva jeste u BiH i kada imate ovakve uslove na radu, ovako nestabilnu situaciju oko dužine rada i trajanja zaposlenja i svih drugih stvari, sasvim sigurno je da se ljudi odlučuju na lakšu pa u ovom trenutku zašto ne reći i bolju varijantu odlaska van granica BiH – ističe Selvedin Šatorović, predsjednik Saveza samostalnih sindikata BiH.
Tane Peulić, potpredsjednik Saveza sindikata Republike Srpske, kaže da su više puta upozoravali poslodavce da će se desiti da ne mogu naći radnike, ali nije bilo sluha sa njihove strane.
– Mi smo u realnom sektoru prije dvije godine upozoravali poslovnu zajednicu da o tome da radnicima koji rade u realnom sektoru, u proizvodnji, ispod 500 eura najmanje neto platu ne obezbijede neće moći da zadrže tu radnu snagu na svojim radnim mjestima da imaju i kvalitet i kvantitet što se nažalost i obistinilo – poručuje Peulić.
Nije tačno da poslodavci imaju, a ne žele platiti radnike
Poslodavci, ipak, tvrde da, iako im treba radnika, plate ne mogu povećati, jer nemaju odakle, te apeluju na nadležne da reaguju i obezbijede bolji poslovni ambijent.
– Moramo učiniti puno toga da uslovi rada i plaće budu veće, ali to ne može samo pričom. Ispašće da poslodavci kao imaju novac a ne žele to dati radnicima, što nije tačno. Uslovi privređivanja su izuzetno teški, ekonomska kriza se nazire, vi znate da je recesija u mnogim zapadnim zemljama i da je kod nas pad industrijske proizvodnje – tvrdi Škrebić.
Na osnovu podataka entitetskih zavoda za zapošljavanje teško je utvrditi koliko zaista građana aktivno traži posao, a koliko ih je tu samo radi ostvarivanja određenih prava poput zdravstvenog osiguranja, tako da postoji nerealna slika o kretanjima na tržištu rada, te nepouzdani podaci o stvarnom broju nezaposlenih koji aktivno traže posao.
Sagovornici Radija Slobodna Evropa ističu i da je sama činjenicu da su određene zemlje članice Evropske unije liberalizovale postupak dobijanje radne dozvole za državljane zemalja Zapadnog Balkana uticalo da veliki broj građana BiH iskoristi tu pogodnost i radno se angažuje u Uniji, što se negativno odražava na domaće tržište rada.
Sa druge strane napominju da u obzir treba uzeti i da nezaposleni odbijaju raditi poslove za koje neće biti adekvatno plaćeni. (Radio Slobodna Evropa)
