Guverner Centralne banke BiH Senad Softić izjavio je danas u Sarajevu da ekonomska predviđanja za ovu godinu govore da inflatorni pritisci slabe, što će dovesti i do slabljenja ekonomske aktivnosti, ali je dobra vijest da neće doći do recesije.
“Dobra okolnost u sadašnjem trenutku jeste to da je BiH kandidat za članstvo u EU, kao i nada da će institucije BiH odgovoriti reformskim izazovima i potrebama u tom integracionom procesu. Na taj način doprinijećemo boljem životnom standardu stanovništva BiH, odgovoriti na izazove koje nam donosi opšta ekonomska kriza, kao i na rastuću inflaciju”, rekao je Softić.
On je uoči otvaranja konferencije “Svijet u 2023” koja je okupila vodeće ekonomske eksperte, privrednike i nosioce najviših javnih funkcija kao i predstavnike diplomatske zajednice u BiH, rekao da bi najbolji put BiH i njenih institucija bio stvaranje uslova za rast investicija – privrednih, privatnih, domaćih, stranih – svih onih koji će doprnijeti rastu privrednih aktivnosti.
Softić je podvukao da je cilj ovog eminentnog ekonomskog-finasijskog skupa da se u konstruktivnom dijalogu predstavnika ekonomskih institucija, vlasti, diplomatske i poslovne zajednice, daju analize i pogledi na ekonomsko okruženje, investicionu klimu, sprovođenje reformi i zakonodavstva, kao i mjere koje treba da preduzme BiH.
“Najveći dio bankarskog sektora je kapitalno povezan sa bankama iz Evropske monetarne unije, što utiče i na politiku banaka u BiH. Međutim, banke u BiH se već godinama, prvenstveno, oslanjaju na domaće izvore finansiranja, koji su, trenutno, uglavnom kratkog dospijeća. Potražnja za kreditima je i dalje relativno slaba, a banke vrlo rigirizno procjenjuju bonitet svojih klijenata”, rekao je Softić u obraćanju na otvaranju konferencije.
Prema njegovim riječima, u takvom okruženju, transmisioni mehanizam kamatnih stopa ECB-a na domaći finansijski sistem relativno je slab.
On je pojasnio da Centralna banka BiH, zbog aranžmana valutnog odbora, ima samo jedan instrument monetarne politike na raspolaganju, i nema mehanizam kojim može uticati na kamatne stope u BiH.
Očekivana inflacija, kaže Softić, od 6,1 odsto u 2023. godini i tri odsto u 2024. godini respektivno znači da će realni raspoloživi dohodak biti pod snažnim pritiskom, što će dodatno usporavati i nominalnu, ne samo realnu ekonomsku aktivnost u BiH.
“U 2023. godini očekujemo dalje usporavanje ekonomske aktivnosti, ali ne i recesiju. Za 2023. godinu projektovana je stopa rasta realnog BDP-a od 0,9 odsto. Pod pretpostavkom slabljenja, ali ne i potpunog iščezavanja postojećih inflatornih pritisaka, rast realnog BDP-a za 2024. godinu prognoziran je na jedan odsto. Posljednje informacije, koje dolaze od relevantnih supranacionalnih institucija, signaliziraju da bi kontrakcija ekonomske aktivnosti u 2023. godini, u nekim od najrazvijenijih zemalja, pa i globalne ekonomije, mogla biti blaža nego se očekivalo”, naveo je gverner Centralne banke BiH.
Konferenciju je organizovala kompanija “Kolor medija komunikejšns” u saradnji sa Centralnom bankom BiH i uz podršku Ambasade Velike Britanije u BiH i Delegacije EU u BiH.