RS u ovoj godini planira da proda akcije državnog kapitala u 22 preduzeća, među kojima su i ona u kojima ima stoodstotno vlasništvo ili manjinski paket akcija, potvrđeno je “Nezavisnim”. Tim planom, koji je izradila Investiciono-razvojna banka RS, predviđena je privatizacija strateških preduzeća, zatim preduzeća koja je Vlada RS osnovala na imovini kupljenoj u stečaju, ali i društava sa ograničenom odgovornošću, te prodaja na berzi organizovanjem aukcija za paket akcija državnog kapitala bez postavljanja uslova ili putem redovnog trgovanja.
Do sada su objavljeni javni pozivi za prodaju akcija državnog kapitala u dva preduzeća u kojima RS ima stoodstotno vlasništvo, dok se u skorijem periodu očekuju i tenderi za još dva privredna društva, na koje je Vlada RS takođe dala saglasnost.
Ekonomisti smatraju da je većina tih firmi propala, što će svakako otežati njihovu prodaju, te upozoravaju da ta preduzeća nisu pripremljena za privatizaciju. Inače, planom je predviđena privatizacija strateških preduzeća, i to Fabrike motora za specijalne namjene Istočno Sarajevo, u kojoj RS ima udio od 52,50 odsto, zatim “Krajinapetrola” Banjaluka (42,27 odsto), te Rudnika željezne rude Ljubija (65 odsto), o kojoj već raspravlja Narodna skupština RS. Među preduzećima koje je Vlada RS osnovala na imovini kupljenoj u stečaju planirana je prodaja “Nove Romanije” Sokolac (94,15 odsto), te još pet preduzeća u stoodstotnom vlasništvu RS i to “Drvna industrija” Vlasenica, “Novi mermer” Šekovići, “Novi auto-dijelovi” Rudo, “Nova tvornica prečistača” Rogatica, te “Nova Borja” Teslić. Pored toga, planirana je i privatizacija društva sa ograničenom odgovornošću “Central tours” Banjaluka u kojem RS ima 24,33 odsto kapitala.
Za prodaju je planirano i 12 preduzeća putem berze organizovanjem posebnih aukcija za paket akcija državnog kapitala bez postavljanja uslova i kvalifikacionih kriterijuma za učenike ili putem redovnog berzanskog trgovanja. Među tim preduzećima su “Mikroelektronika” Banjaluka (26,37 odsto), “Mlinpek” Prnjavor (11,96 odsto), “Razvitak” Dvorovi (30 odsto), “Budućnost” Šamac (29,99 odsto), “Šeher” Banjaluka (10,55 odsto), zatim “Stočar” Banjaluka (19,72 odsto). Pored njih, tu su i preduzeća “Unioninvest” Istočno Sarajevo (29,99), “Velepromet&RK” Šamac (30 odsto), “Čajavec-mega” Banjaluka (23,97), zatim “Glas Srpske” Banjaluka (13,03 odsto), te IRCE Istočno Sarajevo (13,49) i “Sanatron” Novi Grad, gdje bi na prodaju trebalo da bude 29,90 odsto akcija državnog kapitala.
U IRB-u su nam rekli da je prošle sedmice IRB RS objavila javni poziv za prodaju akcija državnog kapitala u društvu “Nova tvornica prečistača” Rogatica putem tendera, a da je ove sedmice tender raspisan i za društvo “Novi auto-dijelovi” Rudo.
“U narednom periodu tenderi će biti raspisani i za društva ‘Nova Romanija’ Sokolac i ‘Nova Borja’ Teslić. Svi ovi tenderi se raspisuju uz saglasnost Vlade RS. Pored navedenih, IRB RS će na Banjalučkoj berzi ponuditi i manjinske pakete akcija državnog kapitala nekoliko društava predviđenih planom za 2016. godinu”, rekli su iz IRB.
Nisu mogli dati procjenu novčanih priliva koji će eventualno biti ostvareni prodajom državnog kapitala u 2016. godini, a s obzirom na to da je, kako je pojasnio, riječ o specifičnom procesu koji u velikoj mjeri zavisi od interesa potencijalnih investitora i njihove spremnosti za učešće u kupovini državnog kapitala. Zoran Pavlović, ekonomski analitičar, rekao je da je problem u tome što nijedna firma ne može biti prodata ako ne radi i ako ne pokazuje finansijske rezultate “jer prodati nešto što je polumrtvo, što postoji na papiru i što je zaduženo niko neće kupiti”.
“Najveći problem sa namjerom da se nešto proda je kako da prodate auto koji ne može da upali. I ko će kupiti auto koji ne može da upali?”, rekao je Pavlović.
Dodao je da je jedino Rudnik željezne rude Ljubija moguće prodati, dok smatra da od ostalog nema šta da se proda. “Da Vlada RS može da proda te firme, ona bi to davno učinila, ali pošto za taj posao treba imati stručnjake koji će pripremiti kompaniju za prodaju, a oni to nisu uradili, onda su pristupili raznim aktivnostima koje su rezultirale trošenjem budžetskih para sa rezultatom koji je ravan nuli ili negativan”, smatra Pavlović i dodaje da su mnoge firme iz plana za privatizaciju ranije propale, pa privatizovane, pa date na korištenje i pod najam, pa su opet propale.
