Predsjednik Evropske centralne banke Mario Draghi izjavio je da su monetarni podsticaji i dalje potrebni za privredni oporavak u Evropskoj uniji uprkos rastu inflacije u eurozoni.
Draghi je u Evropskom parlamentu rekao da je rast inflacije u januaru na 1,8 odsto na godišnjem nivou posljedica viših cijena nafte, a ne osnovnih inflatornih pritisaka u privredi kao posljedica rasta plata.
Januarska inflacija je značajno povećana u odnosu na decembarskih 1,1 odsto i blizu je cilja ECB-a od nešto ispod dva odsto. To povećanje, međutim, možda neće biti dugotrajno, pošto je inflacija kada se isključe nestabilne cijene goriva i hrane na 0,9 odsto.
Draghi je rekao da je strategija ECB-a da se ne reaguje na pojedinačne podatke i kratkoročno povećanje inflacije.
On je rekao da su “osnovni inflatorni pritisci i dalje veoma blagi” pošto su plate i zapošljavanje slabiji nego što bi mogli biti. Draghi je čak naznačio mogućnost da podsticaji budu pojačani ako se situacija pogorša.
Draghi je rekao da će ECB nastaviti da upumpava svježe štampan novac u privredu preko otkupa obveznica do kraja godine. ECB sada kupuje obveznice za 80 milijardi eura mjesečno, ali će od marta taj iznos biti smanjen na 60 milijardi eura. Cilj je da se spuste kratkoročne kamatne stope, što bi kompanijama trebalo da olakša pozajmljivanje i preko toga jačaju privredne aktivnosti, što bi trebalo da se odrazi u većoj inflaciji.
Pogram podsticaja ECB-a je posebno kritikovan u Njemačkoj gde ekonomisti smatraju da bi trebalo da bude polako ugašen. Kritičari kažu da podsticaji ECB-a štete štedljivim, dok pomažu prezaduženim vladama.
Draghi je rekao da je programom podsticaja podržan privredni oporavak u eurozoni, kao i da je broj nezaposlenih smanjen za 3,5 miliona od 2013. Privredni rast eurozone prošle godine je bio 1,7 odsto, dok je nezaposlenost pala na 9,6 odsto.
