Sumnjate da vas kolega baš nešto ne voli? Mislite da se prijatelj nije prema vama u potpunosti otvorio? Psihologija ima rješenje skoro za sve.
Tako je poznat psihološki fenomen pod nazivom “Ben Frenklin efekat” (Ben Franklin Effect), koji objašnjava kako je moguće da nas neko (još više) zavoli kada mu zatražimo uslugu, piše sajt Business Insider.
Da, da, dobro ste pročitali. Zatražite mu/joj uslugu.
Još je Bendžamin Frenklin (Benjamin Franklin) imao hejtera – nekoga koga je smatrao “bogatim i obrazovanim” i ko je imao uticaja u Vladi.
Da bi ga privolio na svoju stranu, Frenklin ga je pitao da mu pozajmi knjigu iz njegove biblioteke. Taj gospodin bio je polaskan i pozajmio mu je; Frenklin je vratio nedjelju dana kasnije sa pismom zahvalnice.
Narednog puta kada su se sreli, gospodin je bio jako srdačan prema Frenklinu. Frenklin je rekao da su ostali prijatelji dok gospodin nije umro.
I psiholozi su testirali efekat Bena Frenklina 1969. godine, i pronašli da ova teorija zaista “drži vodu”. Istraživači misle da postoji određena “kognitivna disonanca”: Teško se mirimo sa činjenicom da u isto vrijeme nekoga mrzimo i činimo mu uslugu, zato pretpostavljamo da ga volimo ili bar simpatišemo.
Još skorije, drugi psiholozi sproveli su sličnu, manju studiju koja se zasniva na efektu Bena Frenklina, i to u Americi i u Japanu. Ovi stručnjaci došli su do drugog zaključka – nije posrijedi “kognitivna disonanca”, već je poenta u tome da mi (a ne neko drugi za nas) pitamo drugu osobu za pomoć, što znači da je simpatišemo, pa onda ona uzvraća simpatisanje.
Očito je da psiholozi i dalje rade na tome šta se krije iza mehanizma ovog efekta, i kako on uopšte “radi”. Ali, izgleda da defitivno “radi”.
