Azerbejdžanska državna naftna kompanija (SOKAR) zainteresovana je za preuzimanje većinskog paketa akcija Naftne industrije Srbije i u vezi sa tim u kontaktu je kako sa Vladom Srbije, tako i sa većinskim vlasnikom NIS-a, ruskom državnom kompanijom Gaspromnjeft, saznaje Demostat.
Poslije početka ruske vojne intervencije u Ukrajini, Moskva se našla pod udarom ekonomskih sankcija zapadnih zemalja, uključujući i onih koje se odnose na trgovinu energentima.
To izaziva bojazan da će se NIS suočiti sa problemom snabdijevanja svoje rafinerije u Pančevu sirovom naftom preko teritorije Evropske unije (EU).
Unija je zabranila prodaju i transport “crnog zlata” na svojoj teritoriji kompanijama u trećim zemljama čiji je većinski vlasnik ruski kapital. Baš takav slučaj je sa kompanijom NIS u kojoj ruski državni gigant Gaspromnjeft posjeduje 51 posto dionica, dok je manjinski paket u rukama Vlade Srbije.
Međutim, prije nekoliko dana pojavile su se informacije da je EU, ipak, odlučila da izuzme Srbiju iz tih sankcija ruskim kompanijama, što znači da bi NIS i dalje mogao redovno da se snabdijeva naftom i normalno posluje.
Vlast u Srbiji ima mogućnost da nacionalizuje NIS i tako ga vrati u ruke države. Sasvim je jasno da Beogradu tako nešto neće pasti na pamet, jer bi to značilo ne samo kvarenje diplomatskih odnosa sa Moskvom, već bi srpske potrošače ostavilo i bez gasa od koga zavise gotovo u potpunosti.
Postoji i opcija da država Srbija otkupi većinski paket akcija od Gaspromnjefta. Za tako nešto bi trebalo izdvojiti ogromnu sumu novca i teško je poverovati da bi se aktuelna vlast koja se trudi da što manje troši budžetska sredstva opredijelila za takav korak.
Shodno tome, ako bi već moralo da dođe do mijenjanja svojinskih odnosa u kompaniji NIS najbolja varijanta po Vladu Srbije bi bila da neka druga strana kompanija većinski paket preuzme od Gaspromnjefta.
Izvor Demostata ističe da bi u slučaju da do takve situacije mora da dođe i Moskvi odgovaralo da SOKAR otkupi akcije koje u kompaniji NIS posjeduje Gaspromnjeft.
Azerbejdžan i Rusija imaju veoma dobre diplomatske odnose. Takođe, SOKAR ostvaruje veoma plodnu saradnju sa ruskim naftnim i gasnim kompanijama.
Ako bi Gaspromnjeft prodao NIS azerbejdžanskoj kompaniji, to bi na drugoj strani mogao da kompenzuje kroz poslovne aranžmane koje ostvaruje sa SOKAR-om, objašnjava sagovornik Demostata.
Prema njegovim riječima, prelazak NIS-a u ruke SOKAR bi bio “zgodan” i za zapadne zemlje.
Kompanija SOKAR, čije je sjedište u Baakuu, jedna je od najvećih u svijetu za proizvodnju fosilnih goriva. Kompanija pored nafte eksploatiše i gas kako na kopnu tako i u dijelu Kaspijskog jezera koje pripada Azerbejdžanu.
U toj zemlji u svom vlasništvu posjeduje dvije naftne rafinerije i gasno postrojenje. Posjeduje i lanac benzinskih pumpi u Azerbejdžanu, Gruziji, Ukrajini, Rumuniji i Švajcarskoj i zapošljava oko 61.000 radnika.
Kompanija SOKAR je najveći dioničar sa udjelom od 58 odsto u Transanadolijskom gasovodu (TANAP) i ima 20 odsto vlasništva u Transjadranskom naftovodu.
