Evropska investiciona banka (EIB) objavila je izvještaj pod nazivom „Digitalizacija u Evropi 2020–2021”, koji obuhvata EIB-ov indeks digitalizacije preduzeća sa rangiranjem zemalja EU i Sjedinjenih Američkih Država u ovom sektoru.
Indeks pokazuje da je Evropska unija u 2020. godini u prosjeku zaostajala za SAD tokom prvih restrikcija uvedenih zbog kovida-19. Tokom prošle godine samo 63% preduzeća u EU uvelo je bar jednu digitalnu tehnologiju, u poređenju sa 73% u SAD.
Međutim, nekoliko zemalja EU nadmašilo je SAD, poput Španije, Portugalije, Belgije, Švedske, Finske, Nizozemske i Danske.
Do 2020. godine 37% evropskih preduzeća još nije bilo usvojilo neku naprednu digitalnu tehnologiju, u poređenju sa 27% u SAD.
Sporo usvajanje digitalnih tehnologija prijeti da dugoročno ugrozi konkurentnost evropskih kompanija, budući da digitalna preduzeća ostvaruju bolje rezultate nego nedigitalizovana.
Ona više investiraju, inovativnija su, imaju bolje menadžerske prakse, brže rastu i otvaraju bolje plaćena radna mjesta. Kod ovakvih firmi veća je vjerovatnoća da će ulagati u rješavanje izazova zelene tranzicije i klimatskih promjena.
Dok kompanije u EU generalno zaostaju za američkim u usvajanju i stvaranju novih digitalnih tehnologija, Evropa prednjači u jednoj oblasti – ulaganju u projekte koji kombinuju zelene i digitalne tehnologije.
„Pandemija nam je ukazala na prednosti digitalizacije, zbog čega treba da budemo zabrinuti zbog sporog tempa digitalizacije preduzeća EU. Zaostajanje za SAD ne ugrožava samo našu dugoročnu konkurentnost, već slab evropski digitalni sektor takođe znači da nećemo imati vlasništvo nad sopstvenim podacima. Povećavanje digitalizacije stoga treba da bude kamen temeljac oporavka. Uz podršku EIB-a kreatori politike EU imaju na raspolaganju efikasan instrument za digitalizaciju na svim nivoima: od investicija u digitalnu infrastrukturu za brz prenos podataka, do podrške novoosnovanim preduzećima i finansiranju malih i srednjih preduzeća i korporacija. Spremni smo da učinimo i više”, rekao je potpredsjednik EIB-a Rikardo Murinjo Feliks.
„Da bismo ubrzali tempo digitalizacije, treba da se usredsredimo na tri elementa: ekosistem koji to omogućava, uključujući dostupnost digitalnih vještina, odgovarajuću finansijsku podršku i evropsku viziju za suzbijanje digitalnih razlika koje postoje širom Evropske unije. To mora biti prioritet Evrope. Pored veće diversifikacije finansijskih instrumenata, potrebno je da nastavimo sa radom i u pravcu konkurentnog i integrisanog tržišnog okruženja u EU koje dobro funkcioniše i stimuliše preduzeća da više investiraju u najnaprednije digitalne tehnologije. Takođe treba da preispitamo propise koji ne dozvoljavaju preduzećima da rastu i dosegnu veličinu potrebnu za uspješno usvajanje digitalnih tehnologija u njihovoj djelatnosti”, rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB-a.
