Prošle godine ECB je kao odgovor na strah od deflacije u eurozoni povećala svoj program kupovine obveznica. Ovaj potez je zapravo samo jedna od njenih intervencija u ekonomiji, čiji je cilj bio da se ubrza ekonomski rast i gurne inflacija ka cilju, a to je rast cijena u neposrednoj blizini, ali ispod dva posto.
Ubrzavanjem otkupa državnih obveznica u martu prošle godine centralna institucija u eurozoni je obim dužničkih vrijednosnih papira više nego udvostručila, tako da ih je imala na kraju godine 1.650 milijardi eura.
Kamate koje je ECB ostvarila poplavom kupljenih obveznica porasle su sa 275 miliona na 435 miliona eura, što je ukupne neto prihode od kamata na taj način povećalo za 11 posto na 1,6 milijardi eura. U 2015. godini, neto prihod od kamata iznosio je 1,5 milijardi eura.
Ostvareni dobitak iz finansijskog poslovanja ECB je prošle godine iznosio 225 miliona € (2015. 214 miliona eura), a otpisa imovine je bilo u vrijednosti 148 miliona € (2015. 64 miliona eura). Za nadzor su u Frankfurtu izdvojili 382 miliona € (2015. 277 miliona eura), za osoblje i administraciju 487 miliona € (2015. 423 miliona).
Banka je 966 miliona eura dobiti distribuirala nacionalnim centralnim bankama u eurozoni.
