Pad crnogorske ekonomije u ovoj godini iznosiće 14,3 odsto, nova je prognoza Evropska komisija (EK).
To je veći pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od onog koji su u poslednjim procjenama dali Svjetska banka (SB) – 12,4 odsto, i Međunarodni monetarni fond (MMF) – 12 odsto, i drastično veći od onog koji je EK imala proletos od minus 5,9 odsto, pišu crnogorske Vijesti.
Sve dosadašnje prognoze su da će crnogorska ekonomija ove godine imati najveći pad BDP-a u regionu, a u vrhu je po padu i u Evropi, navodi list.
Centralna banka Crne Gore (CBCG) očekuje da ovogodišnji pad ekonomije bude oko 17 odsto, ali to nije konačna prognoza.
Procjena EK je da će javni dug Crne Gore ove godine iznositi 87,3 odsto BDP-a. SB je procijenila nedavno da će iznositi 93 odsto na kraju ove godine i da će, inače visok nivo javnog duga, dostići u jednom momentu vrhunac od 98 odsto u 2021.
Prema prognozi EK, javni dug Crne Gore će u 2021. biti 85,6 odsto BDP-a, a u 2022. 83 odsto.
U jesenjim prognozama EK, predviđa se rast crnogorskog BDP-a u narednoj godini od 6,8 odsto, a u 2022. od 3,7 odsto.
Dodaje se da će oživljavanje privatne potrošnje podržati rast zaposlenosti, jače doznake iz inostranstva i rast kredita.
U izvještaju se podsjeća da je, prema preliminarnim podacima, privredni pad u prvom polugodištu iznosio 8,8 odsto.
Takođe se napominje da putovanja i turizam čine više od 20 odsto BDP-a Crne Gore, i da se od početka godine do kraja avgusta ove godine, broj dolazaka turista smanjio za gotovo 80 odsto u odnosu na isti period lani zbog mjera ograničenja putovanja.
Očekuje se da će inflacija ostati prigušena, ulazeći na negativnu teritoriju 2020. godine, nakon čega će zabilježiti skroman rast 2021. i 2022. godine.
U izvještaju se navodi da snaga ekonomskog oporavka može biti izložena riziku u slučaju uticaja infekcije na finansijski sektor. Ističu da se do sada bankarski sektor pokazao otpornim uprkos korona krizi. Procjena je da bi rizik od neispunjavanja obaveza mogao da poraste 2021. godine, jer bi brojne kompanije mogle da budu izložene riziku nesolventnosti kada se okonča javna podrška.
Ocjenjuje se da su javne finansije pod značajnim pritiskom zbog brzorastućih troškova finansiranja vladinog političkog odgovora na pandemiju, u kombinaciji sa naglim padom budžetskih prihoda usljed smanjene ekonomske aktivnosti.
U tom kontekstu se navodi da je u periodu januar-avgust 2020. budžetski deficit centralne vlade već dostigao 6,7 odsto BDP-a.
EK prognozira da će stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori ove godine iznositi 18,1 odsto, naredne 16,6 odsto, a da će 2022. biti 15,9 odsto.