Prema projekcijama, do 2030. godine Srbija bi mogla da dobije oko 1.500 MW novih kapaciteta električne energije u državnom vlasništvu, što je oko 20% trenutnih kapaciteta, izjavila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.
Do 2035. godine se očekuju značajna ulaganja u proizvodnju električne energije, infrastrukturu za gas i naftu, ali i početak razvoja nuklearnog programa.
Plan podrazumeva izgradnju novih gasnih elektrana, ali i snažniji razvoj obnovljivih izvora energije. Poseban projekat predstavlja gasna elektrana u Nišu koja bi trebalo da bude realizovana u saradnji sa azerbejdžanskom kompanijom.
Ključna hidroelektrana – Bistrica
Istovremeno, država planira da dodatno ulaže u solarne elektrane i vjetroparkove, a značajnu ulogu u tome imaće Elektroprivreda Srbije.
Jedan od najvažnijih projekata u narednom periodu jeste izgradnja Reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja bi trebalo da omogući veći udio obnovljive energije u elektroenergetskom sistemu. Kako je pojasnila, projekat je zahtijevan zbog velikog broja procedura i dozvola koje je potrebno pribaviti.
– Veoma je kompleksno ishodovati sve neophodne dozvole, od lokacijskih uslova do građevinske dozvole – rekla je.
Početak priprema već ove godine
U proces su uključene brojne institucije, od lokalnih samouprava do institucija zaduženih za zaštitu prirode i kulturnog naslijeđa. Prema planu, tokom ove godine trebalo bi da počnu pripremni radovi na projektu.
– Bićemo spremni da započnemo pripremne radove, poput izgradnje pristupnih saobraćajnica ili izmještanja infrastrukture – navela je ministarka.
Građevinska dozvola za glavni objekat očekuje se do kraja godine. U realizaciji projekta značajnu ulogu ima i Japanska agencija za međunarodnu saradnju, koja već duže vrijeme procjenjuje projekat. Početak radova mogao bi da uslijedi već 2027. godine, ukoliko finansiranje bude odobreno.
Problem s vremenskim uslovima
Podsjetila je da je u posljednjih godinu i po dana EPS povećao svoje kapacitete za 426 MW, što se kako kaže, nije desilo još od 1991. godine.
Prošlu godinu dodatno je otežala izuzetno loša hidrologija jer je prethodna godina bila najsušnija u posljednjih 31 godinu, rekla je ministarka. Zbog toga su hidroelektrane proizvodile znatno manje električne energije nego ranije.
– Radile su skoro 30% slabije nego 2023. godine – objasnila je.
Smanjenje emisija ugljenika
Srbija se, međutim, suočava i sa obavezama prema Evropskoj uniji kada je riječ o smanjenju emisija ugljen-dioksida.
– Imamo problem takozvanog karbon taksa odnosno poreza na emisije ugljen-dioksida – rekla je ministarka.
Najveći emiter je upravo Elektroprivreda Srbije zbog oslanjanja na termoelektrane na ugalj.
– Naše termoelektrane su i dalje veoma važne jer obezbjeđuju baznu energiju – naglasila je Dubravka Đedović Handanović i dodala da obnovljivi izvori energije poput vjetra i sunca ne mogu sami da obezbijede stabilnost sistema.
– Baznu energiju možemo da zamijenimo kroz gasne ili nuklearne elektrane – rekla je ministarka.
Nuklearni program i novi gasovodi
Zbog toga Srbija razmatra i razvoj nuklearnog programa.
– Mi očekujemo da do 2035. godine započne izgradnja prve nuklearne elektrane – najavila je ministarka Đedović Handanović.
U pripremi tog projekta država sarađuje sa francuskom kompanijom EDF, jednom od najvećih elektroenergetskih kompanija u Evropi. U planu je i izgradnja novih gasovoda koji bi povezali više regiona Srbije.
– Moramo da izgradimo oko hiljadu kilometara novih gasovoda – naglasila je.
Povećanje skladišnog kapaciteta
Gasifikacija bi trebalo da obuhvati dijelove istočne i zapadne Srbije, uključujući gradove poput Paraćina, Negotina i Zlatibora. Istovremeno, radi se na proširenju skladišta gasa Banatski dvor.
– Očekujem da u narednih godinu dana najveći dio radova bude završen – rekla je ministarka.
Kapacitet skladišta trebalo bi da bude povećan na oko 750 miliona kubnih metara gasa. Država planira i izgradnju novog skladišta gasa Tilva, čime bi ukupni kapaciteti značajno porasli.
Pored gasa, važan projekat predstavlja i novi naftovod između Srbije i Mađarske. Ovaj projekat treba da smanji zavisnost od jednog pravca snabdijevanja naftom. Radovi bi mogli da počnu već krajem leta ili početkom jeseni ove godine.
(EUpravo zato/RTS)
