„Ja ne razumijem narod koji sjedi u kafani po čitav dan i smiju mi se ako ja vozim viljuškar. Pa ja sam cura i vozim viljuškar i onda? “, ovako svoju priču počinje mlada preduzetnica Monika Macan.
Ona je iz Italije, zajedno sa sestrom, preselila u Bosnu i Hercegovinu. Kako kaže u Italiji nije bilo posla, a iako nisu znale jezik pa im je čak i sporazumijevanje išlo teško, u našoj zemlji prepoznale su perspektivu posla sa prodajom drveta.
Početak nije bio lak no danas je vlasnica preduzeća koje se bavi preradom drveta i iz ničega je napravila svoju firmu, kaže Monika za Dnevnick.com.
“Na početku nisam znala ništa. Polako sam učila a kako su se radnici stalno mijenjali i odlazili, morala sam naučiti čak i da vozim viljuškar. Sada već sama sve tovarim”, kaže Monika.
Za one koji žele da rade nijedan fizički posao nije težak tvrdi Monika, koja bez problema sama cijepa i drva.
“Ko hoće da radi za novac – radit će, ko neće – neće. Posla ima, imaju puno mogućnosti pilane, ima puno i prevoznika što nemaju šofere”, priča Monika.
Njeno radno vrijeme počinje u 7 ujutro, završava u 8 naveče. Mnogo radi ali se ne žali, kaže da je od ničega sebi stvorila firmu. Na to je ponosna.
“Ako se trudiš sve je moguće, ja mogu reći da sam srećna sada”, kaže Monika.
Njena poruka, posebno mladima je, da ako žele da nešto imaju moraju i mnogo da rade, mnogo čega da se odreknu ali i da se ne stide ni jednog poštenog posla.
Video prilog Dnevnick.com pogledajte ovdje.