Predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija ocijenio je da pandemija virusa korona ne može uništiti privredu BiH, ali da će zbog njenih negativnih posljedica oporavak trajati nekoliko godina i najvažnije je vratiti se izvozu na tradicionalna tržišta.
Tegeltija je rekao da ozbiljni oporavak privrede neće biti moguć do kraja 2022. godine, te da je privreda BiH poprilično žilava, otporna i da će se postepeno oporavljati.
On je rekao da je najvažnije da privreda BiH vrati tradicionalna tržišta na koje je ranije izvozila, te da postepeno poveća broj zaposlenih radnika.
“Mi smo kao mala ekonomija i zemlja, jako otvorena i zavisna od dešavanja u okruženju, koje je ovisno od tržišta EU”, rekao je Tegeltija u intervjuu za “Večernji list” u izdanju za BiH.
On je naveo da će se postepen oporavak privrede osjetiti kada vakcine počnu da djeluju, kada bude veća sloboda kretanja, a manje ograničenja.
“Ne može se tako brzo očekivati oporavak privrede, jer privreda nosi mnogo ožiljaka iz pandemije. Mnogi privrednici su morali da reprogramiraju kredite, da podignu nove, ali to su sve obaveze koje dolaze na red”, istakao je Tegeltija.
On je naveo da je nesporno da je bruto društveni proizvod /BDP/ u BiH negativan, kao i svugdje u svijetu.
“Nezahvalno je sada igrati se ciframa, da li je BDP pao za jedan procenat manje ili više. Neke procjene rade Zavod za statistiku, Svjetska banka, Međunarodni monetarni fond /MMF/, ali svima je jasno da je u BiH, kao i svugdje u svijetu BDP bio negativan”, rekao je Tegltija.
On je dodao da su sredstvima vlada entiteta mnogi od problema u privredi sanirani, te da je umanjen i pad BDP-a.
“Zbog ove podrške, broj ljudi koji su ostali bez posla je značajno manji”, rekao je Tegeltija, te ocijenio da je najveći gubitak pretrpjela turistička privreda.
Predsjadavajući Savjeta ministara podsjetio je da je BiH na početku pandemije obezbijedila oko 700 miliona sredstava za intervenciju u privredi.
“Svih tih 700 miliona otišlo je entitetima. Nijedna marka nije došla u zajedničke institucije”, rekao je Tegeltija i dodao da zajedničke institucije nemaju instrumenata kojima bi mogle da intervenišu.
Većina država interveniše kroz sistem svojih obveznica, kredita i da duži vremenski period daju šansu privredi da se oporavi, naveo je Tegeltija.
On je rekao da je obezbijeđeno više od 40 miliona KM iz budžeta BiH, preraspodjelom sredstava za sanaciuju posljedica.
“Izabrali smo mehanizam da to stavimo na raspolaganje entitetima i da oni procjenjuju tamo gdje je najpotrebnije da se interveniše. Jedino smo direktno intervenisali u najveće kliničke centre u BiH. I pomoć zdravstvu je jedan direktan način podrške privredi”, rekao je Tegeltija.
Srna
