Nijednog trenutka kad smo počinjali posao, nisam mogao da zamislim da će Delta poslije trideset godina izgledati ovako. Delta je više nego što sam zamišljao, jer ovo što smo danas niko nije mogao da pretpostavi. Vodeća smo kompanija u regionu, poslujemo od Triglava do Crnog mora. A pogotovo nisam mogao da zamislim da će Centar Sava biti u našem vlasništvu, kazao je Miroslav Mišković, najbogatiji čovjek Srbije i osnivač, vlasnik i predsjednik Delta holdinga u intervjuu koji je povodom 30 godina kompanije dao za srbijanski magazin Nedeljnik.
Tri decenije Delte u brojkama najkraće izgledaju ovako: 24 milijarde eura ukupnog prihoda, 2,5 milijardi eura od prodaje biznisa i 2,5 milijardi reinvestirano u Srbiju i zemlje regiona, tri milijarde eura uplaćeno (od 2000. godine) u budžet Srbije na ime poreza i doprinosa, 35.000 ljudi radilo ili radi, 39 miliona eura uloženo u društveno odgovorno poslovanje. Što se tiče prošle godine, Delta je uprkos krizi ostvarila 10 posto bolji rezultat nego 2019. godine i imala EBITDA od 46,5 miliona eura.
„Imali smo, bez obzira na krajnji rezultat, ozbiljne teškoće. Primjera radi, na biznisu s hotelima izgubili smo devet miliona eura. Po našim planovima 2020. godina trebalo je da bude najuspješnija u istoriji Delte. To nismo ostvarili, ali smo ipak postigli veoma dobar rezultat. I 2021. godina biće teška, bar njena prva polovina, ali ja sam optimista. U prvih šest mjeseci imamo pet velikih investicija: otvorićemo šoping-mol u Nišu, poslovnu zgradu Delta House u Novom Beogradu, hladnjaču u Zaječaru, hotel Indigo u centru Beograda, logističko-distributivni centar u Staroj Pazovi. Vjerujem da ćemo već u drugoj polovini godine postići rezultate koje mi u Delti očekujemo“, kazao je Mišković u intervjuu za Nedeljnik.
Poslije ovoliko iskustva, šta ne biste uradili? Šta niste ostvarili, a silno ste željeli?
Ne bih rekao da sam baš nešto silno želio, ali svakako postoje poslovi koje nismo uspjeli da realizujemo, a vrijedili su i šteta je što nisu realizovani. Šteta je manje za Deltu, a više za naše okruženje. Takav je recimo bio projekat za ujedinjenje maloprodaje Delte, Agrokora i Merkatora, koji bi potpuno promijenio sliku trgovine u ovom regionu, a možda i cjelokupne ekonomije. I dalje mislim da postoji prostor za formiranje regionalnih kompanija.
Šta biste označili kao vertikalu koja se proteže kroz svih 30 godina poslovanja Delte? Šta je poslovna kičma Delte?
Poslovna kičma Delte je znanje, znanje, znanje. Mi imamo sreću što ne moramo da izmišljamo ništa novo. Delta samo prati ostvarenja koja imaju svjetske kompanije, plaća da one to znanje prenesu kod nas ali i šaljemo naše mlade ljude u te svjetske kompanije da crpe znanje. Svi moramo da razmišljamo šta znači znanje za pojedinca, za kompaniju, za državu. Onda ćemo imati odgovor na pitanje zašto se u Srbiji živi ovako a u Austriji i Finskoj onako. Sve stane u formulu znanja. Uloga znanja kod nas nije dovoljno naglašena. Naši ljudi moraju da imaju znanje da bi bili ravnopravni u svijetu u privrednom smislu. Moramo više da se bavimo znanjem, jer to je osnova da narod bolje živi.
Svijet se ubrzano mijenja. Mekinzi u najnovijoj analizi predviđa da će 2021. za kompanije biti godina tranzicije. Šta je pouka iz krize za Deltu? Da li ćete mijenjati ciljeve i poslovne modele za novu Deltu?
Pouka za Deltu je šta će to novo da radi. Nijedan biznis nema dugoročnost, sviimaju period postojanja i nestaju. Onaj ko želi da živi od trenutno uspješnog biznisavrlo loše prolazi. Ja sam sada jako nervozan što već dvije godine ništa nismo prodali. Imamo tri ozbiljna kandidata za prodaju, sad ih pripremamo i nadam se daćemo u dogledno vrijeme nešto od toga realizovati. Ima i interesenata. Ali zainteresovani smo i da neke kompanije kupimo. Delta se neprekidno mijenja. Delta danas veoma malo liči na Deltu prije 10 godina, a nimalo na onu od prije 20. Najvažnije je da stalno pokrećemo nove biznise. Mi smo ove godine, prateći svjetske trendove, ušli u još jedan veliki biznis – onlajn trgovinu. To je biznis koji rade „Amazon“ i „Alibaba“. Nova kompanija zvaće se „Ananas“ i startovaće od ljeta ove godine. U taj posao investiraćemo 100 miliona eura u narednih nekoliko godina. Uzimamo svjetski priznate stručnjake iz najboljih kompanija. Neki od tih ljudi već su u Beogradu. Oni će obučavati našu najjaču ekipu koju smo mogli da sastavimo za taj biznis. Imamo veoma istaknute ljude iz Delte koji su posvećeni samo tom biznisu i veliki značaj pridajemo tom projektu.
Ako me pamćenje ne vara, vi u posljednjih 20 godina, ili na okrugle godišnjice ili svake godine, šaljete poruku zaposlenima, poslovnim partnerima i široj javnosti. Kakva je danas poruka?
Prije 15 godina imao sam jednu poruku koja je aktuelna i sada. Tiče se politike ibiznisa. Možda naši političari žele da u Srbiji imaju kompanije kao što su Simens, Majkrosoft, Zara i njihove vlasnike. Ali, nemaju. Imaju nas. Možda i mi želimoda imamo Angelu Merkel, Bajdena… ali, nažalost, nemamo. Nego imamo ovakvenaše političare. To sam rekao prije 15 godina i sada ponavljam isti poziv jer je i dalje aktuelan. Moramo da razgovaramo jer niti naši političari imaju bolje privrednikeod nas, niti mi imamo bolje političare od njih. Saradnjom možemo da stignemo do cilja, što narod od nas očekuje. A poruka za ovu godinu je – znanje, znanje, znanje. Izazov mi je da o tome pišem u novoj knjizi. Sve je u životu znanje, bez znanja nema ništa.
Ni razvoja?
Delta će uprkos svim teškoćama nastaviti razvoj. Imamo ozbiljne planove kad su investicije u pitanju, one će biti veće od 500 miliona eura i to ćemo sigurno da realizujemo. U Sarajevu ulazimo u izgradnju velikog šoping-mola, dakle pokrili smo eksjugoslovenske zemlje, plus Bugarska, Albanija i na neki način postajemo vodeća regionalna kompanija. Vrlo je značajno da je 60 novih mladih ljudi upravo počelo da radi u Delti. Zapošljavaćemo i dalje nove mlade ljude i stvaraćemo kadrove i radna mjesta da mnogi mladi ostaju u Srbiji. Mi smo mnoge mlade vratili u Srbiju, to je mnogo značajno za zemlju, ne samo za nas.
Zašto ljudi u Srbiji ne vole biznismene?
Još od 1990. godine shvatio sam da mi biznismeni služimo političarima samo za podizanje njihovog rejtinga. U zemlji koja je u tranziciji, građanima nije lako da vide da je neko imućan i mnogo smo pogodni da nas napadaju u stilu „narode, vi biste mnogo više imali da nije tajkuna koji su vas pokrali“. To su vrlo popularne izjave za široke mase. Mislim da ta klima, da su za mnogo šta krivi tajkuni, nije tačna. Zemlje koje nisu išle tom politikom – Češka, Slovenija, pa i Hrvatska, dobro su prošle. Hrvatski premijer kaže da su cvijet hrvatskog naroda ljudi koji se bave biznisom. Mislim da naši političari treba da podrže ljude iz biznisa i da zajedničkim naporom uradimo ono što su druge države već uradile. Velike kompanije stvaraju razvoj zemlje. Ljudi treba da razumiju da sam ja sa tim ličnim bogatstvom završio prije 20 godina. Danas se bavim bogatstvom mojih saradnika, mojih zaposlenih i bogatstvom Srbije.
Kako vidite Deltu 2050. godine?
Nadam se da će u doglednoj budućnosti Srbija biti, ne u Evropskoj uniji nego u Ujedinjenim državama Evrope, da će Delta svoje sjedište imati u nekom od gradova Ujedinjenih država Evrope, u koje ubrajam i Beograd, kao i da će za sve kompanije važiti ista pravila. Ja to sigurno neću doživjeti, kazao je, između ostalog, Mišković u intervjuu za Nedjeljnik.
