Bruto domaći proizvod /BDP/ u Republici Srpskoj u narednoj godini bi, prema procjenama i projekcijama, trebalo da iznosi 10,57 milijardi KM, dok bi njegova projektovana vrijednost u 2019. godini bila 11,09 milijardi KM, a u 2020. godini 11,66 milijardi KM, navodi se u Prednacrtu programa ekonomskih reformi Srpske za period 2018-2020. godina.
U tom dokumentu, kojeg je Vlada Srpske usvojila na jučerašnjoj sjednici, navodi se da su projekcije i procjene rađene na osnovu kretanja makroekonomskih pokazatelja Republike Srpske u periodu januar-avgust ove godine, kao i u prethodnim periodima privrednih aktivnosti u Srpskoj i zemljama okruženja, započetih aktivnosti i planiranih politika Vlade Srpske.
Za ovu godinu procjenjuje se da će ostvarena visina BDP-a biti nešto veća od 10 miliona KM, i da će imati nominalnu procentnu stopu rasta veću od četiri odsto.
Nominalne projekcije rasta BDP-a u Srpskoj u periodu koji je obuhvaćen ovim prednacrtom su 4,8 odsto u narednoj godini, pet odsto u 2019. i 5,1 odsto u 2020. godini.
Očekuje se da će privredna aktivnost u ovoj godini rasti po realnoj stopi od 3,6 odsto uz pretpostavku da će kretanja u spoljnotrgovinskoj razmjeni dati pozitivan doprinos, kao i rast domaće potrošnje, te da će se uglavnom zasnivati na povećanju potrošnje domaćinstava i blagom povećanju potrošnje države.
U periodu 2018-2020. godine očekuje se nastavak stabilnog kretanja privrednog rasta po stopama od 3,7 odsto, 3,8 odsto i četiri odsto.
Navedene stope rasta predstavljaće rezultat rasta industrijske proizvodnje, podržane rastom privrednih aktivnosti u okruženju, posebno u zemljama najznačajnijim spoljnotrgovinskim partnerima, odnosno održivog nivoa izvozne tražnje, daljeg rasta domaće tražnje i pozitivnih efekata investicija.
Kroz nastavak pozitivnih kretanja u prerađivačkoj industriji, u periodu obuhvaćenim prednacrtom ovog programa, očekuje se povećanje broja zaposlenih i investicija, što bi se pozitivno odrazilo na razvoj određenih grana industrije.
Iako je u ovoj godini zbog loše hidrološke situacije oblast proizvodnje i snabdijevanja električnom energijom, gasom i parom zabilježila pad, očekuje se da će u narednom periodu imati pozitivan trend rasta, imajući u vidu realizaciju planiranih investicija, te povećanje proizovodnje iz obnovljivih izvora energije.
Određeni nivo izvozne tražnje, omogućiće dalji rast izvoza po stopama većim od rasta uvoza i dalji trend pozitivnih kretanja u spoljnotrgovinskoj razmjeni.
Očekuje se da će se pozitivna privredna kretanja u posmatranom periodu odraziti na povećanje zaposlenosti, prvenstveno u oblastima proizvodnje, trgovine i usluga, što će uz blagi rast ličnih primanja, omogućiti rast domaće potrošnje.
U posmatranom periodu očekuje se blagi rast neto plata sa projektovanim prosjecima od 837 KM u 2018. godini, 844 KM u 2019. i 853 KM u 2020. godini, te nastavak trenda pada nezaposlenosti, tako da projektovane stope nezaposlenosti iznose 22,6 odsto u 2018. godini 22,2 odsto u 2019. i 21,8 odsto u 2020. godini.
Uzimajući u obzir dostupne projekcije i procjene međunarodnih finansijskih organizacija o relativno stabilnom kretanju svjetskih cijena sirove nafte i hrane u narednom periodu, početak primjene Zakona o akcizama na naftu i naftne derivate od 1. januara naredne godine, efekte suše na cijene hrane, kao i nastavak usklađivanja akciza na duvan i duvanske proizvode sa regulativom EU, za 2018. godinu je projektovana prosječna godišnja stopa inflacije od 1,7 odsto.
Pod pretpostavkom da će “udarni” efekat primjene Zakona o akcizama na naftu i naftne derivate, slabiti, te uz već navedene procjene o relativno stabilnom kretanju svjetskih cijena nafte i hrane, u 2019. i 2020. godini, projektovane su prosječne godišnje stope inflacije od 1,3 odsto i 1,2 odsto respektivno.
Prilikom izrade procjena i projekcija spoljnotrgovinske razmjene Republike Srpske polazi se od analize privrednih kretanja u zemljama sa kojima Srpska ostvaruje najznačajniju spoljnotrgovinsku razmjenu, kao i očekivanih kretanja privredne aktivnosti u tim zemljama, s jedne strane, te praćenja i projekcija kretanja domaće tražnje, s druge strane.
Prema pokazateljima za osam mjeseci ove godine, najznačajniji spoljnotrgovinski partneri su zemlje EU i CEFTA koji u ukupnom izvozu Srpske učestvuju sa 72,5 odsto i 18,7 odsto.
Ako se zemljama navedenih ekonomskih grupacija doda i Turska, može se reći da se većina spoljnotrgovinskog prometa Srpske, oko 94 odsto, razmjenjuje sa državama sa kojima BiH, odnosno Srpska ima potpisane spoljnotrgovinske sporazume.
Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Republike Srpske su Srbija, Italija, Njemačka, Slovenija, Hrvatska i Austrija.
Prema projekcijama za period 2018-2020. godina, u navedenim zemljama se očekuju pozitivne realne stope rasta BDP-a, a na osnovu toga i pozitivan doprinos povećanja njihove privredne aktivnosti na izvoz Republike Srpske, kroz inostranu tražnju.
Na osnovu tih navedenih pretpostavki, u periodu od 2018. do 2020. godine projektovane su nominalne stope rasta izvoza od 15,9 odsto do 7,8 odsto.
U navedenom periodu projektovana je rastuća stopa pokrivenosti uvoza izvozom koja bi u 2020. godini iznosila 73,9 odsto.
Prema procjenama, u periodu 2018-2020. godina, svi pokazatelji zaduženja bilježiće opadajući trend, a stanje ukupnog, to jest javnog duga, u 2020. godini pašće na 34,7 odsto BDP-a.
Srna