Ministar privrede Srbije Goran Knežević izjavio je da su predstavnici Štrajkačkog odbora kragujevačkog Fijata vratili sve što im je „stavljeno na sto“ kao opcija, i izrazio bojazan da bi kompanija mogla odlučiti da preseli tvornicu u neku drugu državu.
„Neprestano traju razgovori sa štrajkačkim odborom, rukovodstvom Fijata, često i u sitne sate kako bismo spriječili da nastala šteta bude još veća“, napisao je ministar Knežević.
Stanje je, kako je napisao, ozbiljno, jer svaki dan štrajka štetu uvećava i šalje „pogrešnu poruku“ poslovodstvu Fijata, koje čeka poziv iz Srbije da dođe i da započnu pregovori.
„Ovo već sve predugo traje, pa se bojim da rizikujemo odluku kompanije Fiat Krajsler automobili da svoje mašine preseli u neku drugu zemlju. Jednom kada investitor donese takvu odluku, teško se vraća za sto“, ocijenio je Knežević.
Odlaze u Poljsku
Beogradska Politika ovih dana je objavila da je sve izvjesnije da će Fijat otići iz Srbije. Prema nezvaničnim informacijama iz fabrike u Kragujevcu, poslovodstvo Fijata već priprema teren za preseljenje mašina u Poljsku.
U Tihiju kraj Krakova Fijat ima duplo veću fabriku od kragujevačke, kapaciteta 600.000 automobila, dok fabrika u Srbiji ni izbliza nije dostigla projektovani kapacitet od 300.000 automobila na godišnjem nivou.
I ove, kao i prethodne godine, u Kragujevcu bi trebalo da bude proizvedeno oko 85.000 „velikih fića”, čija se restilizovana verzija počela praviti prije oko dva mjeseca.
O sličnom scenariju pišu i Novosti, koji kažu da nije tajna da se Poljaci „rukama i nogama“ bore za dobijanje novog modela i da su već spremili 100 miliona eura za ulaganje u novi model.
Novosti napominju da je bez novog modela u Kragujevcu jasno da fabrika ne može opstati. Ugovor Srbije i Fijata ističe 2018. godine i sasvim je jasno da sadašnji „štrajk bez kompromisa“ svakako neće podstaći čelnike iz Torina da bez razmišljanja donesu odluku o pravljenju novog modela u Kragujevcu, pišu Novosti.
Generalni štrajk oko 2.000 proizvodnih radnika u FCA počeo je 27. juna, sa zahtjevima da se poveća iznos bruto osnovice zarade sa 38.000 na 50.000 dinara.
Oni traže i da se obavi reorganizacija u cilju rasterećenja u procesu rada, isplate bonusi kao i naknada za prevoz van radnog vremena.
