Američke Federalne rezerve povećale su referentnu kamatu za 0,75 odsto drugi put zaredom na sjednici završenoj kasno sinoć, u nastojanju da suzbiju rekordno visoku inflaciju bez izazivanja recesije, prenosi Tanjug.
Podizanja referentne stope na prekonoćne pozajmice na raspon od 2,25-2,50 odsto, odnosno za po 75 baznih poena u junu i julu, predstavljaju naoštriju uzastopnu akciju od kada je FED počeo da koristi kamatu na prekonoćna sredstava kao glavnI alat monetarne politike početkom devedesetih, prenosi CNBC.
Kamata na federalna sredstva najdirektnije utiče na stopu koju banke međusobno naplaćuju jedna drugoj na kratkoročne zajmove, i unosi se kao trošak u mnoštvo bankarskih proizvoda kao što su hipoteke, krediti za automobile i kreditne kartice. S ovim povećanjem, kamata na federalna sredstva je sada na najvišem nivou od decembra 2018.
Akcije na berzi su skočile u maksimalnom procentu nakon što je predsjednik FED-a Džerom Pauel ostavio otvoreno pitanje o sljedećem potezu centralne banke na sastanku u septembru, rekavši da će to zavisiti od ekonomskih podataka.
“Pošto je monetarna politika dodatno zaoštrena, vjerovatno će biti prikladno da se uspori tempo povećanja kamate, dok ne budemo procijenili kako naša kumulativna prilagođavanja politike utiču na ekonomiju i inflaciju”, rekao je Pauel.
Federalni komitet za operacije na otvorenom tržištu (FOMC), koji je nadležan za utrvđivanje referentne stope, upozorio je u svom saopštenju da su “nedavni pokazatelji o potrošnji i proizvodnji mlaki”.
“Ipak, rast broja radnih mjesta je bio snažan posljednjih mjeseci, a stopa nezaposlenosti je ostala niska”, dodao je FOMC. Zvaničnici FED-a su ponovo opisali inflaciju kao “povišenu”, pripisujući tu situaciju problemima u lancu snabdijevanja i rastu cijena hrane i energije, pored “širih cjenovnih pritisaka”.
Pauel je rekao da ne misli da je privreda u recesiji, iako je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu bio negativan, a očekuje se da će biti jedva pozitivan u drugom tromjesečju.
“Razmislite šta je recesija. To je široko zasnovani pad u mnogim industrijama koji ostaje uporan duže od nekoliko mjeseci. Ovo sada ne izgleda tako. Tržište rada je bilo tako snažan signal ekonomske snage da vas tjera da dovedete u pitanje podatke o BDP-u”, naveo je Pauel.
Junska inflcija u SAD dostigla je 9,1 odsto na godišnjem nivou, dok je FED-ova ciljana stopa oko dva procenta.
Pauel je rekao da je FED “snažno posvećen” smanjenju inflacije, ali da bi to moglo da ima cijenu po opšti ekonomski rast, a posebno po tržište rada.
“Mislimo da je neophodno da se rast uspori. Ekonomija će vjerovatno rasti ispod svog dugotrajnog trenda u određenom vremenskom periodu. Mi zapravo smatramo da nam je potreban period rasta ispod potencijala, da stvorimo malo zatišje”, dodao je on.
FOMC se ne sastaje u avgustu, ali će se zvaničnici okupiti u Džekson Holu, Vajoming, na godišnjem skupu FED-a.
