Evropske zemlje, uključujući Turkiye i Veliku Britaniju, povećale su svoje kapacitete za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) za 53,5 milijardi kubnih metara (bcm) na 310,3 milijardi kubnih metara od početka rusko-ukrajinskog rata u februaru 2022, prenosi Anadolu.
Prema podacima Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA) i asocijacije Gas Infrastructure Europe je prije rata iznosio 256,9 milijardi kubnih metara, ali je od tada kapacitet u stalnom porastu za 20,8 milijardi kubika u 2022. i 32,7 milijardi kubnih metara prošle godine.
Stopa iskorištenosti 37 LNG terminala u Evropi pala je sa 63 posto u 2022. na 58,5 posto prošle godine, dok je četiri od osam LNG terminala u Francuskoj stopa iskorištenosti pala ispod 50 posto.
Ostale zemlje sa niskim stopama iskorištenosti bile su Italija, Grčka, Finska i Njemačka.
Prema prognozi IEEFA-e, potražnja za LNG-om u Evropi će biti oko 135 milijardi kubnih metara do 2030. godine.
Prošle godine su SAD je bio najveći dobavljač LNG-a u Evropu, čineći 46 posto uvoza. Slijedi Katar sa 12,1 posto udjela, Rusija sa 11,7 posto, Alžir sa 9,4 posto, Nigerija sa 5,6 posto, dok ostale zemlje čine ostatak.
Zemlje koje su prošle godine najviše uvozile LNG-a bile su Francuska, Španija, Holandija, Velika Britanija, Italija i Turkiye.
Na globalnom tržištu, 70 posto LNG-a se izvozi po dugoročnim ugovorima, a preostalih 30 posto se prodaje ponuđaču koji najviše ponudi na spot tržištu.
Mnoge evropske zemlje, koje nisu aktivno koristile LNG do rusko-ukrajinskog rata, u posljednje dvije godine su okrenule drugim izvorima snabdijevanja zbog sankcija na ruski plin, a tržišni trendovi i ekspanzija LNG infrastrukture pokazuju da je LNG postao održiva opcija.
Izgrađeno osam novih terminala
Od februara 2022. proširena su četiri terminala, izgrađeno je osam novih, a neiskorišteni terminal u Španiji je ponovo aktiviran.
U ovom periodu zabilježeno je povećanje kapaciteta u Adriatic LNG terminaru u Italiji, Gateu u Nizozemskoj, Fos Cavaouu u Francuskoj i Krku u Hrvatskoj.
Sljedeći objekti su postali operativni: Saros FSRU u Turkiye u februaru 2023.; Hoegh Gannet FSRU u Brunsbuttelu, Njemačka, u martu 2023.; Exemplar FSRU u Finskoj u januaru 2023. i Eemshaven FSRU u Holandiji u septembru 2022.
FSRU Neptune u Njemačkoj u aprilu 2023. također je podržao tržište LNG-a u regiji, zajedno sa Golar Tundra FSRU u Italiji u julu 2023. i Cape Ann FSRU u Francuskoj u oktobru 2023.
LNG terminal El Musel u Španiji, koji je zatvoren 2012. godine zbog pada potražnje za prirodnim gasom, ponovo je aktiviran u augustu 2023. godine.
U Evropi je u fazi planiranja dodatnih 94 milijarde metara kubnih novih kapaciteta za uvoz LNG-a, a ovi projekti, koji će biti u funkciji do 2030. godine, povećaće kapacitet uvoza LNG-a u regiji na 405 milijardi metara kubnih.
Evropski LNG terminali
Španija ima sedam terminala, najviše u Evropi, sa ukupnim godišnjim kapacitetom od 68,1 milijardi metara kubnih.
Turkiye je druga sa skoro 50 milijardi kubnih metara ukupnog LNG kapaciteta. U Izmiru postoji pet LNG terminala: Aliaga LNG terminal, Marmara Ereglisi LNG terminal, Ertugrul Gazi FSRU, Saros FSRU i Etki Liman FSRU.
U Velikoj Britaniji su tri LNG terminala s godišnjim kapacitetom od 48,1 milijardi kubnih metara. Slijedi Francuska sa četiri LNG terminala sa godišnjim kapacitetom od 39,5 milijardi kubnih metara. Holandija ima dva terminala sa godišnjim kapacitetom od 24 milijarde kubnih metara. Italija ima četiri terminala sa uvoznim kapacitetom od 20,9 milijardi kubnih metara, a Njemačka tri terminala sa godišnjim kapacitetom od 16 milijardi kubika.
Osim toga, Belgija ima Zeebrugge LNG terminal kapaciteta devet milijardi kubnih metara, Krk u Hrvatskoj ima kapacitet od 2,9 milijardi metara kubnih, Independence u Litvaniji ima kapacitet od četiri milijarde kubnih metara, a Revithoussa LNG terminal u Grčkoj ima kapacitet od sedam milijardi metara kubnih.
Atina planira imati više od tri terminala kapaciteta preko 15 milijardi kubnih metara.
Ostale zemlje sa značajnim LNG terminalima i projektima proširenja uključuju Poljsku, Portugal, Finsku i Maltu.