Evropske ekonomije pretrpjele su ogromnu finansijsku štetu otkako je počeo rat u Ukrajini i uvedene sankcije Rusiji. Prema procjeni ruskog Ministarstva vanjskih poslova, ukupni ekonomski gubici evropskih zemalja od 2022. do 2025. godine dosežu do 1,6 biliona (hiljada milijardi) eura.
Ovu brojku Moskva navodi u zvaničnom saopštenju, uz tvrdnju da su sankcije više pogodile evropsku privredu nego rusku. Iako se radi o procjeni iz Rusije – koja je politički motivisana i nije potvrđena nezavisnim analizama – jasno je da je rat izazvao velike poremećaje na evropskom tržištu energije, industrije i trgovine.
Zašto su gubici tako veliki?
Evropa je od početka rata bila primorana da se u rekordnom roku odvoji od ruskog gasa i nafte, što je dovelo do:
- historijski visokih cijena energenata,
- smanjenja industrijske proizvodnje, posebno u Njemačkoj,
- poskupljenja robe i inflatornih pritisaka,
- usporavanja izvoza i rasta BDP-a.
Posebno su pogođene zemlje čija je privreda snažno oslanjana na uvoz jeftinog ruskog gasa – poput Njemačke, Italije, Austrije i Mađarske. Industrijski giganti u hemijskom, metalurškom i automobilsko-proizvodnom sektoru pretrpjeli su ozbiljne troškove zbog poskupljenja energije i sirovina.
Moskva: Ruska privreda raste, Evropa trpi
Rusko ministarstvo tvrdi da se evropske ekonomije teško oporavljaju, dok je Rusija „pokazala otpornost“. Prema njihovoj interpretaciji, sankcije su imale efekat “bumeranga” i više pogodile Zapad nego samu Rusiju.
Međutim, važno je naglasiti da ove procjene dolaze iz političkog izvora i predstavljaju stav Moskve u aktuelnom geopolitičkom nadmetanju. Nezavisne međunarodne institucije nisu potvrdile procjenu o gubitku od 1,6 biliona eura, ali se slažu da je cijena evropskog ekonomskog prilagođavanja ogromna.
Nezavisni ekonomisti: Evropa je platila visoku cijenu, ali dugoročno dobija sigurnost
Neovisne analize procjenjuju da je Evropa izgubila stotine milijardi eura zbog:
- energetskog šoka,
- subvencija za domaćinstva i kompanije,
- prekida trgovine s Rusijom,
- povećanih vojnih izdataka,
- usporavanja industrijske aktivnosti.
Ipak, prema evropskim ekonomskim institucijama, dugoročna korist je smanjenje ovisnosti o ruskoj energiji i jačanje sigurnosne strategije – što se smatra ključnim u kontekstu budućih prijetnji i nestabilnosti.
Rat u Ukrajini donio je Evropi najveće ekonomske poremećaje u posljednje tri decenije. Procjena od 1,6 biliona eura predstavlja ruski pogled na štetu, ali bez sumnje – Evropa je platila ogromnu cijenu stabilizacije tržišta, energetske nezavisnosti i geopolitičke sigurnosti.
Preuzimanje teksta dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora i postavljanje linka ka originalnom tekstu na BiznisInfo.ba
