Predsjednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović rekla je na Transatlantskom ekonomskom forumu u Vašingtonu da postoji interes investitora za ulaganja u Republiku Srpsku i BiH, ali da se generalno mora mijenjati pristup prema Balkanu.
Cvijanovićeva je istakla da je forum iskoristila da Republiku Srpsku predstavi kao prostor za ulaganje i pozvala učesnike da to posmatraju sa ekonomskog aspekta, a ne političkog, kako se to najčešće radi.
“Apsolutno sam nezadovoljna da uvijek taj prostor tretirate na politički način i nećete nikada da ispromovišete priču da tamo ima prostora da se ulaže i da se organizuje privredna aktivnost”, rekla je Cvijanovićeva za “Glas Amerike”.
Ona je dodala da se akcenat u BiH često stavlja i na centralizaciju zemlje umjesto da se u pogon stavlja sve ono što je decentralizovano i od toga prave i nova radna mjesta i privlače i domaći i strani investitori koji su spremni da poštuju propise i posluju u skladu sa zakonom.
Premijerka Željka Cvijanović brojnim američkim zvaničnicima je predstavila reformske procese koje sprovodi Vlada Republike Srpske. Istakla je da su svi u BiH, u oba entiteta upoznati sa svojim obavezama i zadacima i da će reforme biti uspješne uz ujedinjenu saradnju svih nivoa vlasti.
– Razgovarali smo o reformskoj agendi o svim koracima koje moraju da provedu svi nivoi vlasti u okviru BiH. Ovo je bila odlična prilika da kažem koje su to mjere i aktivnosti koje je provodila Vlada Srpske zajedno sa NSRS, istakla je premijerka Cvijanović sinoć za RTRS.
Premijerka je govorila o mjerama koje je preduzela i koje će preduzimati Vlada Srpske u oblasti ekonomskih reformi s akcentom na usklađivanju propisa i praksi entiteta kao nosilaca razvoja u BiH.
Ona je naglasila da entiteti, posebno Republika Srpska koja nema kantone, raspolaže nadležnostima u oblastima privrede, zdravstva, prosvjete, infrastrukture, ekologije i drugim važnim oblastima za život građana.
“Treba da idemo da usklađujemo naše propise i zakonodavstvo i da isto tako ujednačimo prakse preko zakonodavstva, a ono što jeste važno je da na taj način pravimo ambijent koji će slati neku pozitivnu poruku prema vani”, rekla je Cvijanovićeva.
Ona je naglasila da je jako važno da država sama stvara institucionalne mehanizme borbe protiv korupcije, da razvija pravosuđe u cjelini i učini još mnogo toga da privlači strane investitore.
“Ne postoji nikakava formalna barijera da bi se vršio monitoring nad svim onim što rade institucije vlasti i svi oni subjekti koji su od javnog karaktera, javnog značaja i troši javni novac. Apsolutno to podržavam, nebitno da li to rade novinari, nevladine organizacije ili neko drugi ili naravno nadležni organi koji to treba da rade”, rekla je Cvijanovićeva.
Ona je podsjetila da je u Republici Srpskoj moguće u roku od tri dana registrovati kompaniju, da je zato potreban minimalan novac, te da ne trebaju nikakve posebne institucije koje će se obilaziti, nego je dovoljno da se ode na jedno mjesto i na moderan način započne poslovanje.
Predsjednik Vlade Srpske je naglasila da je za razliku od Federacije, Republika Srpska već ušla i u fazu registracije poslovanja preko interneta.
“To je mnogo bolje nego u većini, a reći ću slobodno i svim evropskim zemljama članicama EU koje nama uporno govore kako nam ne valja ambijent za ulaganje”, rekla je Cvijanovićeva i dodala da je poreska politika u Republici Srpskoj stimulativna, a sve mjere u skladu sa potrebama građana.
Na pitanje gledalaca šta se desilo sa novcem dobijenim od prodaje “Telekoma” u Republici Srpskoj, Cvijanovićeva je naglasila da je 49 odsto sredstava plasirano po opštinama kroz brojne strateške projekte, a 51 odsto kapitala je ostalo u trajnom vlasništvu RS i plasira se kroz kredite privredi i stanovništvu.
“Sigurno je došlo vrijeme da se reformiše Investiciono-razvojna banka /IRB/ nastala na tom novcu iz privatizacije”, rekla je Cvijanovićeva dodajući da bi privredna slika Republike Srpske sigurno bila danas drugačija, a de ne bi bilo moguće prebroditi svjetsku ekonomsku krizu, da nije bilo IRB-a.
Cvijanovićeva je dodala da su učesnici Transatlantskog ekonomskog forumu u Vašingtonu željeli da čuju šta se to dešava u BiH, na koji način se unapređuje privredna slika BiH, da li neka politička situacija utiče na ekonomiju i slično.
