Evropska unija će, po svemu sudeći, hladno primiti interes američkih investitora u energetski sektor u BiH.
Naime, barem prema odgovorima koje su Nezavisne novine dobile iz Delegacije EU u Sarajevu, EU neće podržati energetska rješenja koja se ne baziraju na obnovljivim izvorima energije, u skladu s energetskim politikama EU.
Američki plan: Južna interkonekcija i mogućnost gasnih elektrana
Podsjećanja radi, američki investitori, među kojima je i velika američka firma “Bechtel”, koja je već decenijama aktivna u regionu, ali do sada ne i u BiH, žele da grade Južnu interkonekciju, gasovod koji bi tekući gas iz terminala na Krku trebalo da doveze do BiH. U BiH se trenutno razgovara o davanju koncesije američkom investitoru.
U prvoj fazi planirano je pokrivanje gasnom mrežom u Federaciji, a nakon toga i u RS. Takođe, spominje se mogućnost i izgradnji gasnih elektrana. EU, međutim, ne dijeli ove planove i insistira na svojoj viziji energetske budućnosti BiH i zapadnog Balkana.
EU: Klimatska neutralnost do 2050 i fokus na čistu energiju
– Energetska politika EU temelji se na prelasku na čistu energiju i ostvarivanju cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Osim što je važan element procesa pristupanja EU, za Bosnu i Hercegovinu ovo također predstavlja značajnu priliku za modernizaciju energetskog sektora, privlačenje investicija i unapređenje dugoročne energetske sigurnosti – naglasili su oni u odgovoru “Nezavisnim”.
Na pitanje da li bi, eventualno, EU bila spremna da finansira ili učestvuje u finansiranju američkih gasnih projekata, odgovorili su da se EU fokusira na podršku na prelazak na obnovljive izvore energije.
EU finansiranje: Ne projektima koji povećavaju ovisnost o fosilnim gorivima
– EU pruža značajnu finansijsku pomoć za podršku prelasku na obnovljive izvore energije, bolju energetsku efikasnost i poboljšanu digitalizaciju, uključujući i putem Reformske agende Bosne i Hercegovine u okviru Plana rasta. U zamjenu za napredak u ostvarivanju reformskih koraka, uključujući i energetsku tranziciju, BiH bi mogla dobiti do 976,5 miliona eura. Finansijska podrška EU ne obuhvata projekte koji bi povećali dugoročnu ovisnost o fosilnim gorivima ili bili u suprotnosti s klimatskim ciljevima – objasnili su nam oni.
Pojasnili su da postoji još jedan bitan razlog za odustajanje od izgradnje infrastrukture za fosilna goriva.
CBAM kao dodatni pritisak: skuplji izvoz za proizvodnju s visokim ugljikom
– Važnost prelaska na čistu energiju ogleda se i u Mehanizmu EU za prilagođavanje ugljika na granicama (CBAM). Kako se CBAM bude postepeno uvodio, proizvodnja s visokim udjelom ugljika suočiće se s dodatnim troškovima prilikom izvoza u EU. Da bi ekonomija Bosne i Hercegovine ostala konkurentna, zemlja će morati smanjiti emisije i ulagati u čistiju energiju – pojasnili su.
Iz svega je jasno da bi izgradnja gasne infrastrukture u BiH mogla stvoriti probleme u ispunjavanju klimatskih ciljeva EU. Za EU je, kako nam je nedavno objašnjeno, gas tranzitno gorivo koje je prihvatljivije od uglja jer emituje manje štetnih čestica, ali bi trebalo da izađe iz upotrebe čim se u mrežu uvede dovoljno obnovljivih izvora, na čemu EU sada radi.
Brisel i Vašington: suprotne energetske vizije
Energetska politika predstavlja jedno od najvećih razmimoilaženja između Brisela i Vašingtona. Nova administracija Donalda Trampa u Americi želi razviti mrežu fosilnih goriva, uključujući i ugalj i naftu i gas, a globalno žele stvoriti ekonomska partnerstva sa zemljama koje bi uvozile američke energente, uključujući i gas. Iako EU i dalje kupuje američki gas, i nastaviće to barem još jednu deceniju, plan je da se Evropa što je moguće više učini samoodrživom kad su u pitanju energenti.
EU, koja sama nema velike količine nafte i gasa, želi voditi nezavisnu energetsku politiku i akcenat staviti na hidropotencijale, vjetar, sunce i atome, u zavisnosti od zemlje do zemlje.
BiH između diverzifikacije od Rusije i evropskih klimatskih ciljeva
Također, treba napomenuti da ovaj problem nije nov, jer je i bivša administracija Džoa Bajdena bila svjesna da će EU prestati finansirati gasne projekte, pa je Majkl Marfi, tadašnji američki ambasador u BiH, pokušao ubrzati planove za izgradnju Južne interkonekcije.
U tom smislu, strategije Marfija i Džona Ginkela, sadašnjeg vršioca dužnosti ambasadora SAD u BiH, se ne razlikuju, osim što je istekao rok do kojeg su evropski investitori bili spremni da podrže finansiranje Južne interkonekcije.
BiH bi se mogla naći u zanimljivom problemu, jer je zainteresovana da diverzifikuje svoje energetsko snabdijevanje od Rusije kupovinom tekućeg gasa, i otuda interes za Južnu interkonekciju. Istovremeno, činjenicom da se nalazi na evropskom putu moraće slijediti evropske klimatske ciljeve.
Iako je došlo do određenog popuštanja u strogim ekološkim kriterijumima, ponajviše pod pritiskom Njemačke i njenog kancelara Fridriha Merca, koji podržava energetske ciljeve EU, ali želi duži prelazni period i popuštanje standarda za auto-industriju u elektrifikaciji, po svemu sudeći evropska energetska politika neće se značajno mijenjati.