Agencija za bankarstvo Republike Srpske predložila je pokretanje stečaja u Bobar banci, jer ne može da plati sve obaveze, piše EuroBlic.
Okružnom privrednom sudu u Bijeljini prije 15 dana su podnijeli zahtjev da se, praktično, likvidacioni postupak zamijeni stečajnim. Po likvidacionom planu, banka ne može da izmiri oko 110 miliona KM ukupnih obaveza.
I dalje nema jasnog odgovora šta će ovo značiti za klijente čiji krediti, po zakonu, dospijevaju na dan otvaranja stečaja.
„Klijenti banke koji uredno servisiraju obaveze su od banke u likvidaciji upoznati sa mogućnošću otvaranja stečajnog postupka, te im je sugerisano da obaveze prema banci pokušaju izmiriti zatvaranjem duga uzimanjem kredita u drugoj banci. Ako se proglasi stečajni postupak, skupština poverilaca će, uz saglasnost stečajnog sudije, odlučiti o daljem postupanju sa kreditnim potraživanjima banke“, odgovaraju iz Agencije.
Po podacima likvidacionog upravnika, na naplatu bi, eventualno, moglo dospjeti oko 27 miliona KM kredita, od čega su krediti pojedinaca oko 4,5 miliona KM, a ostalo su krediti pravnim licima.
„U ovom trenutku ukupan iznos kredita, kamata i naknada koje banka potražuje je nešto više od 244 miliona KM, od čega je oko 217 miliona KM dospjelih. Šta će se sa tim potraživanjima uraditi zavisi od toga šta će organi koji vode stečaj ocijeniti da je povoljnije za banku“, kaže likvidacioni upravnik banke Mile Maksimović.
On kaže da je Agencija i prošle godine mogla da pokrene postupak stečaja, jer su bili ispunjeni svi uslovi, ali isključivo je u njihovoj nadležnosti da ocijene kada će to uraditi.
„Činjenica je da je u likvidaciji sve teže postići neke efekte naplate blokadom računa, mada je dosta toga urađeno na taj način“, kaže Maksimović.
Ekonomisti smatraju da je opcija da klijenti sami traže izlaz iz ove situacije manje fer prema njima, ali je i u skladu sa zakonom.
„Jedna od mogućnosti koju bi, po meni, trebalo da predloži stečajni upravnik jeste da ponudi prodaju kvalitetnih kredita drugoj banci. Ne vidim razloga zašto se ne bi našla takva banka, jer su naše banke dovoljno likvidne da će željeti da kupe kvalitetne kredite. Moguće je da se na samoj skupštini povjerilaca donese odluka o prodaji i prihvatanju ponude neke banke za otkup nekog dijela kreditnog portfelja“, kaže ekonomista Udruženja SWOT Marko Đogo.
On ocjenjuje i da stečaj u Bobar banci pokazuje da je mnogo više kredita ove banke bilo problematično nego što je to svojevremeno smatrala i klasifikovala Agencija za bankarstvo.
„Da je Agencija na vrijeme dobro procjenjivala rizike kreditnih plasmana, ovo se ne bi moglo desiti“, ističe Đogo. Blic
