Trećina Evropljana (33 odsto) nema stalno zaposlenje, a među njima je čak 35 procenata osoba životne dobi između 18 i 34 godine, pokazalo je juče objavljeno istraživanje kompanije Mastercard koje se bavilo žiteljima Evrope koji nemaju pristup zvaničnim finansijskim tokovima.
Istraživanje pokazuje da je 138 miliona Evropljana finansijski odsječeno od društva, to jest da nemaju bankarski račun ili pristup platnim metodama.
Iznenađuje podatak da 87 procenata finansijski isključenih ispitanika cijelog života živi u istoj zemlji.
Rezultati su takođe pokazali da 38 odsto ispitanika plaća kiriju u gotovini i da čak 88 odsto anketiranih plaća ostale troškove u kešu.
Međutim, istraživanje je ukazalo na znatno povećanje korišćenja tehnologija u tom istom segmentu društva, pa je pristup tehnologijama putem pametnog telefona skočio sa 29 odsto u 2013. godini na 49 odsto u 2016.
Ipak, četvrtina ispitanika (27 odsto) i dalje smatra da ne mogu pristupiti finansijskim proizvodima i uslugama, što ukazuje na raskorak između populacije koja koristi tehnologije i one koja ima pristup finansijskim proizvodima i uslugama.
Stalna potreba za oslanjanjem na keš čini te ljude izuzetno osetljivim na gubitak ili krađu novca, sporove u vezi sa plaćanjem – jer ne postoji elektronski trag ili dokaz transakcije, a takođe im u potpunosti onemogućava da obavljaju plaćanja unaprijed ili da raspoređuju uplate unaprijed, navodi se u istraživanju.
Komentarišući ove rezultate, En Kerns, predsjednica Sektora međunarodnih tržišta u kompaniji Mastercard, kaže da mnogi ljudi pojam isključenosti često doživljavaju kao problem tržišta u razvoju, ali da ovaj izvještaj jasno pokazuje da taj problem postoji i na evropskim tržištima koja se smatraju razvijenim.
“Nemanje pristupa finansijskim tokovima ima ozbiljan uticaj na kvalitet života pojedinaca, jer im uskraćuje osnovne pogodnosti i mogućnost izbora, a lišava ih i većeg stepena zaštite, praktičnosti i pristupa globalnoj ekonomiji”, navodi ona.
Ovo istraživanje pokazuje da su glavni razlozi za nemanje bankovnih računa ili nekorišćenje bankarskih usluga – nedostatak znanja i nepovjerenje u bankarski sektor.
Petina ispitanika (20 odsto) uopšte ne želi da ima bankovni račun, a 10 odsto njih je reklo da nemaju povjerenje u banke kada je riječ o baratanju njihovim novcem.
En Kerns dodaje da, iako su rezultati o finansijskoj inkluziji zabrinjavajući, kada se uzmu u obzir povećani pristup tehnologijama kao što su pametni telefoni, jasno je da put do finansijske inkluzije vodi preko digitalnih tehnologija.
“Oslanjajući se na brzi napredak tehnologija, možemo razviti nova rješenja kako bi svi u Evropi imali pristup finansijskom sistemu. To će imati direktan pozitivan uticaj na milione života i svima nama će donijeti pogodnosti, jer se time podstiče pravednije i ravnopravnije društvo“, smatra ona. (Tanjug)